SRBIJI PRETE BOLESTI IZ PROŠLIH VREMENA: Evo šta treba da uradite da biste ih izbegli!

Sve veći otpori vakcinaciji u ukupnoj populaciji povećavaju opasnost od pojave davno iskorenjenih bolesti koje se pojavljuju još samo sporadično. Tipičan primer je trenutna epidemija malih boginja, morbila, u Beogradu i Južnobačkom okrugu

Naša zemlja u opasnosti od vraćanja već iskorenjenih oboljenja. Povećan broj nevakcinisanih smanjuje kolektivni imunitet. Vakciniše se manje dece od neophodnih 95 odsto.

Preporučujemo

Sve veći otpori vakcinaciju u ukupnoj populaciji povećavaju opasnost od pojave davno iskorenjenih i bolesti koje se pojavljuju još samo sporadično. Tipičan primer je trenutna epidemija malih boginja, morbila, u Beogradu i Južnobačkom okrugu, za koju se pretpostavlja da se raširila iz Republike Srpske, gde deca nisu redovno vakcinisana tokom rata.

Uz to, činjenica da više od polovine romske dece ostaje nezaštićeno od zaraznih bolesti, dodatno pogoršava ukupno zdravstveno stanje populacije.

U romskim naseljima, naime, svega 44 odsto dece uzrasta između dve i tri godine primilo je sve preporučene vakcine, a tek 13 odsto njih je vakcinisano na vreme po kalendaru obavezne imunizacije - pokazali su rezultati istraživanja koje su sproveli Unicef i Republički zavod za statistiku.

Procenat vakcinisanih protiv 10 zaraznih bolesti u ovoj marginalizovanoj grupi upola je niži nego u ukupnoj populaciji, a čak pet i po puta manje Roma vakcinu primi na vreme, za razliku od ostale dece među kojima na vakcinaciju po utvrđenom kalendaru dođe 71 odsto.

Procenjena stopa smrtnosti odojčadi među decom u romskim naseljima iznosi 13 na 1.000 živorođene dece, dok je verovatnoća da će dete umreti pre petog rođendana oko 14 na 1.000 živorođenih. Ove stope su dvostruko veće od nacionalnog proseka.

Nimalo ohrabrujuće prognoze, naravno, nisu pravljene samo na osnovu obuhvata vakcinacijom, već prema ukupnim uslovima u kojima mali Romi žive.

U situaciji kada sve više roditelja, uglavnom pod utiskom (dez)informacija sa interneta, odbija da vakciniše decu, Srbija, čini se, gubi bitku i za povećanje broja vakcinisanih u marginalizovanim grupama stanovništva. Naime, imunizacija u ovim populacionim grupama sprovodila se do 2005. godine, ali je prestala kad su presahle donacije Svetske zdravstvene organizacije i Unicefa za ovu namenu.

- Kako je neophodno da ukupni obuhvat svim vakcinama po kalendaru imunizacije bude veći od 95 odsto, a imajući u vidu da on opada poslednjih godina, postoji rizik od unošenja uzročnika zarazne bolesti ili širenja uzročnika sa obolelih na osetljivu populaciju - objašnjavaju za "Novosti" u Odeljenju za nadzor nad vakcinama i imunizaciju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Kroz posete na terenu, stručnjaci "Batuta" registruju da se kampanja imunizacije marginalizovanih populacionih grupa uglavnom ne sprovodi. Deca do 18 godina iz ovih grupa primaju nedostajuće vakcine ukoliko se sami obrate nadležnim zdravstvenim službama.

- Ova populacija predstavlja tzv. "džepove" nevakcinisanih ili nepotpuno vakcinisanih, odnosno osetljivu populaciju za unošenje i dalje širenje bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom, imajući u vidu njihove intenzivne migracije. Jedan od primera su epidemije malih boginja u romskoj populaciji u Srbiji 2007. i 2011. godine.

Zbog smanjivanja obuhvata vakcinacijom smanjuje se i tzv. kolektivni bedem, odnosno otpornost populacije na zarazne bolesti. Da to povećava rizik od povratka iskorenjenih bolesti potvrđuje i profesor dr Zoran Radovanović, imunolog iz Lige za imunizaciju.

- Nisu problem samo marginalizovane grupe o kojima nemamo kompletne podatke i zdravstvene službe ne mogu ni da ih prate. Bojim se da mi uopšte nemamo validne podatke koliko je nevakcinisanih u ovoj populaciji, jer se oni uglavnom prikupljaju na osnovu upitnika, a veliko je pitanje da li roditelji uopšte daju tačne informacije - kaže on.

On dodaje da je rizik od širenja zaraza ranije bio manji.

- Dok je obuhvat u ukupnoj populaciji bio na željenom nivou, iznad 95 odsto, jer zbog bolesti svako 20. dete ne može da primi vakcinu, rizik od širenja potpuno ili gotovo iskorenjenih bolesti je bio niži. Ukupan kolektivni imunitet je bio bolji, pa i oni koji nisu vakcinisani nisu imali od koga da se zaraze. Situacija se, međutim, menja nagore i obuhvat vakcinacijom je već nekoliko godina ispod 95 odsto. To je rezultat neistina koje se šire internetom i niko za to ne odgovara - ističe Zoran Radovanović.

- Roditeljima se preko društvenih mreža propagiraju zablude u vezi s vakcinacijom i zbog toga je neophodan jasan i snažan odgovor struke: Ministarstva zdravlja, Lekarske komore, Srpskog lekarskog društva, medicinskih fakulteta da jasno građanima ukažu na značaj i važnost vakcinacije - smatra profesor dr Dušan Milisavljević, član skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu. - Imunizacijom se spasilo više života nego bilo kojom drugom zdravstvenom medicinskom metodom. Zbog odbijanja vakcinacije svaka iskorenjena bolest se može vratiti, a struka nema pravo da ćuti.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)