POČINJU TURBULENCIJE: Izbori koji slede mogu zauvek da promene političku scenu Evrope!
Ključni faktori u ovom fenomenu su slaba izlaznost na izborima i drastičan pad broja članova u tradicionalnim partijama. Velika Britanija, koja izlazi na izbore u maju, na pragu je potencijalno dužeg perioda političke nestabilnosti, navodi se u istraživanju
Politički zemljotres mogao bi da pogodi Evropu u 2015. godini, zaključak je istraživanja "Ekonomist intelidžens junita". Prema istraživanju, zbog sve veće popularnosti, populističke stranke bi mogle da dobiju na izborima i nateraju umerene stranke na koalicije koje bi ranije bile nezamislive.
Evropska "kriza demokratije" je jaz između elite i glasača, navodi EIJ.
U srcu evropske politike nalazi se ogromna rupa na mestu gde bi trebalo da budu velike ideje, dodaje EIJ.
Ključni faktori u ovom fenomenu su slaba izlaznost na izborima i drastičan pad broja članova u tradicionalnim partijama. Velika Britanija, koja izlazi na izbore u maju, je na pragu potencijalno dužeg perioda političke nestabilnosti, navodi se u istraživanju.
Šansa da izbori dovedu do formiranja nestabilne vlade je mnogo veća nego obično. Naime, predviđa se da će populistička VB Nezavisna partija (UK Independence Party –UKIP) uzeti glasove i Konzervatinoj i Laburističkoj partiji.
Ali najneposredniji politički izazov i test koji će pokazati kako se rastući populizam preslikava na uspeh na izborima je onaj koji će se desiti u Grčkoj.
Opšti izbori u Grčkoj održaće se 25. januara, nakon što parlament u decembru nije uspeo da izabere novog predsednika. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da bi se krajnja levica na čelu sa Aleksisom Ciprasom, populistička partija Siriza, mogla pojaviti kao najjača stranka.
Ukoliko se to desi i ukoliko ona napravi vladu, EIJ istraživači kažu da bi to pokrenulo talase širom Evropske unije koji bi bili katalizator za političke preokrete u drugim zemljama.
- Ukoliko bi Siriza došla na vlast, to bi delovalo destabilizirajuće u samoj Grčkoj, ali i u regionu. Skoro sigurno bi došlo do krize između Grčke i međunarodnih kreditora, s obzirom na to da je otpis dugova jedan od osnova njene političke platforme - navodi EIJ.
Izbori u Evropi sa potencijalno nepredvidivim rezultatima, prema istraživanju EIU, su, takođe, oni koji će se održati u Danskoj, Finskoj, Španiji, Švedskoj, Nemačkoj i Irskoj.
- Zajednički imenilac u tim zemljama jeste - uspon populističkih partija - navodi EIJ.
Istraživači smatraju da populistički pokreti pokušavaju da popune vakuum nastao između starih političkih partija i njihove tradicionalne društvene baze. Protivljenje briselskoj upravi, imigraciji i merama štednje ključne su teme mnogih takvih stranaka, prenosi BBC analizu EIU.
Istovremeno, zajedno sa porastom populističkih pokreta, poslednjih godina sve je više protesta koji se održavaju širom sveta, kažu istraživači EIJ.
(Telegraf.rs / Izvor: bbc.com)