NBS će pomoći dužnicima u švajcarcima, a evo i kako

Tek nakon sveobuhvatne analize – položaja građana i mogućnosti podnošenja troškova svake od mera, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za prevazilaženje problema u otplati kredita u švajcarskim francima

Narodna banka Srbije nastojaće da, kroz dijalog sa predstavnicima Vlade Srbije, banaka, Udruženjem banaka, kao i svim drugim nadležnim institucijama i organizacijama, sagledavajući sve eventualne mere i njihove efekte, u kratkom roku pronađe način da pomogne građanima-korisnicima kredita u švajcarskim francima, koji su se našli u teškoj situaciji posle snažnog i iznenadnog jačanja te valute, navodi se u saopštenju NBS.

Preporučujemo

Povodom pisanja pojedinih medija, NBS podseća da je u junu 2011. godine, pošto su se pojedini građani, i posle svih sprovedenih aktivnosti i upozorenja centralne banke i dalje zaduživali u švajcarskim francima, donela odluku da se zabrani kreditiranje stanovništva u stranoj valuti, osim u evrima. Dakle, ne može se očekivati da zvaničnici upozoravaju građane da se ne zadužuju u valuti u kojoj je zaduživanje zabranjeno.

Što se tiče aktuelne situacije, jačanje franka se moglo očekivati u perspektivi, ali ovakav svojevrsni devizni udar koji je zatekao sva tržišta, nije mogao da se predvidi, niti je bilo koja centralna banka predvidela reakciju Centralne banke Švajcarske. Oni koji sada kažu da se takva reakcija mogla predvideti, trebalo je da na to jasno i nedvosmisleno ukažu, ali takvih ukazivanja nije bilo.

Iako je kreditiranje u švajcarskim francima zabranjeno od jula 2011. godine, NBS je nastavila da pažljivo prati kretanje rata kredita građana koji su se zadužili kako u švajcarskim francima, tako i u evrima.

Radi ispravnog informisanja javnosti, Narodna banka Srbije mora da ukaže i da sva "gotova" rešenja koja se tokom nekoliko proteklih dana pominju od predstavnika udruženja građana, ali i nekih drugih lica, po pravilu znače i prenošenje rizika sa korisnika ovih kredita, a samim tim i troškova, na banke, NBS i/ili državu.

Tako npr. fiksiranje kursa na nivou od 102 dinara za švajcarski franak, koje znači eliminisanje deviznog rizika za korisnike ovih kredita, znači ne samo trošak po banke, već nije korektno prema korisnicima kredita koji su inicijalno bili oprezniji i zadužili se u evrima, jer oni i dalje ostaju izloženi deviznom riziku, u koji su svesno ušli.

Što se tiče konverzije kredita iz švajcarskog franka u evro, uz navođenje argumenata da bi u tom slučaju banke samo smanjile "ekstra profite" koje imaju po osnovu kursnih razlika, ovom prilikom ukazujemo da takva tvrdnja nije tačna. Uvažavajući propise koji važe u svim uređenim sistemima, banke moraju da imaju usklađene iznose izvora sredstava i plasmana po svim valutama.

Dakle, da bi odobrile kredite indeksirane u švajcarskim francima one su morale da imaju izvore u toj valuti (krediti, devizni depoziti, finansijski derivati i dr). Drugim rečima, "ekstra profit" po osnovu kursnih razlika koji se pominje u tim "gotovim" rešenjima ne postoji.

Takođe, u tim predlozima se ne pominje da bi u slučaju eventualne konverzije u evro kredite po kursu koji je važio u momentu odobravanja kredita, morale da se primene i više kamatne stope koje su građani koji su se zadužili u evrima plaćali duži niz godina (razlike između euribora i libora).

Zbog toga, tek nakon sveobuhvatne analize svih aspekata – položaja građana i mogućnosti podnošenja troškova svake od mera, mogu se komentarisati eventualne mere i aktivnosti u cilju iznalaženja modaliteta za dugoročnije i održivije prevazilaženje problema u otplati kredita.

(Telegraf.rs)