KAO "FIĆA" I "FERARI": Izborni sistemi u BiH i Hrvatskoj su neuporedivi

Sistemske razlike između BiH i susedne Hrvatske su takve da u BiH postoje samo dva izborna ciklusi, dok su u Hrvatskoj tri ciklusa, što automatski olakšava obradu glasačkih listića

Brzo objavljivanje preliminarnih rezultata predsedničkih izbora u susednoj Hrvatskoj aktuelizovalo je pitanje sporosti utvrđivanja izbornih rezultata u Bosni i Hercegovini, ali nadležni upozoravaju da je neprimereno upoređivati ova dva potpuno različita sistema, pišu "Nezavisne novine".

Preporučujemo

To je kao da upoređujete "fiću" i "ferari", koji imaju nespojive karakteristike, navodi banjalučki dnevnik slikovito poređenje profesora političkih nauka i člana Centralne izborne komisije BiH Suada Arnautovića.

Izborna administracija u BiH na meti najoštrijih kritika bila je nakon nedavnih opštih izbora, jer je većina političkih stranaka tvrdila da je su u BiH najsporiji u svetu po obradi i utvrđivanju konačnih rezultata.

Prigovori su prestali kada je CIK u zakonskom roku od 30 dana objavio i potvrdio rezultate izbora od 12. oktobra, na kojima su građani birali članove kantonalnih skupština, entitetskih i državnog parlamenta, članove Predsedništva BiH, kao i predsednika i potpredsednika Republike Srpske.

Arnautović smatra da je BiH neophodna sistemska reforma Izbornog zakona, jer sadašnje rešenje ne omogućava veću brzinu utvrđivanja i objave rezultata.

Navodeći sistemske razlike između BiH i susedne Hrvatske kazao je da u BiH postoje samo dva izborna ciklusa - lokalni i opšti izbore na kojima se bira mnogo nivoa vlasti, dok su u Hrvatskoj tri ciklusa - lokalni i regionalni za opštine i županije, parlamentarni izbori i predsednički, što automatski olakšava obradu glasačkih listića.

Član rukovodstva Predstavničkog doma parlamenta BiH i član Radne grupe za izmene Izbornog zakona BiH Borjana Krišto tvrdi da se bez temeljne reforme izbornog zakonodavstva ne može rešiti problem sporosti utvrđivanja izbornih rezultata, ali ni mnoge druge nedorečenosti u izbornom sistemu.

- Naš i sistem Hrvatske razlikuju se po složenosti i procedurama i nije ih uputno upoređivati. Kod nas su poluotvorene liste pa su vlasnici mandata i stranka i kandidat, imamo samo dva izborna ciklusa. Sporost u obradi i objavi rezultata proizašla je iz Izbornog zakona - objašnjava Krišto, dodavši da izborna administracija u BiH pri utvrđivanju rezultata nije probila nijedan rok.

Da je ova godina ključna za suštinske promene propisa kako bi se omogućio funkcionalniji i brži sistem sprovođenja izbora smatra Krstan Simić, bivši delegat u parlamentu BiH i član Radne grupe za izmenu Izbornog zakona.

- Neprimereno je praviti, čak, i površnu komparaciju sistema u Hrvatskoj i izuzetno komplikovanog sistema u BiH. Za promene našeg zakonodavstva u parlamentu BiH potrebna je politička volja onih koji su nakon oktobarskih izbora govorili o navodnom kašnjenju objave rezultata - primetio je Simić.

Interresorna radna grupa za izmene i dopune Izbornog zakona BiH parlamentu je prošle godine predložila 28 amandmana tehničke prirode koji su CIK-u i lokalnim izbornim komisijama trebali omogućiti lakši preračun podataka.

Parlament BiH te amandmane, kao ni amandman kojim se sprovodi odluka Ustavnog suda u vezi s izbornim pravilima za Mostar, nije podržao.

- Izborni sistem je zahtevna oblast i njegov dizajn zavisi od političkih interesa vladajućih oligarhija. Ako su spremni da menjaju Izborni zakon, treba da to učine u ovoj godini, jer je iduća - godina lokalnih izbora. Najbolji izbori su izbori po jednostavnim pravilima - naglasio je Arnautović.

(Telegraf.rs/ Tanjug)