POSLE 500 BEZUSPEŠNIH POKUŠAJA: Devojka rođena bez obe ruke dobila posao!

Lea je prve nedelje Nove godine i zvanično počela da radi na poziciji testera video igrica. Ona će već skoro gotove video igrice testirati i ukazivati na moguće greške, nakon čega će eventualne greške biti ispravljene i puštene u promet

Leana Lizatović iz Novog Sada, devojka koja sve radi nogama jer nema ruke od rođenja, nakon pisanja portala 021.rs o njenoj upornosti i stručnosti kao live streamera dobila je posao u novosadskoj IT kompaniji "Eipix".

Preporučujemo

Lea je prethodno poslala svoju radnu biografiju na čak 500 adresa, da bi se istog dana kada je objavljena reportaža o njoj na pomenutom portalu, javila službenica ove kompanije, koja se bavi proizvodnjom video igara i ponudila Lei saradnju i moguće zaposlenje.

- Mi smo i ranije primetili Leu, ali smo sada odlučili da pokušamo da joj pomognemo - objasnili su početkom decembra iz ove firme.

Nakon toga Lea je otišla na razgovor za posao sa direktorom firme i brzo su našli zajednički jezik, jer ih oboje povezuje strast prema kompjuterskim i video igrama.

Lea je prve nedelje Nove godine i zvanično počela da radi na poziciji testera video igrica. Ona će već skoro gotove video igrice testirati i ukazivati na moguće greške, nakon čega će eventualne greške biti ispravljene i puštene u promet.

- Ekipa je odlična, mislim da se super snalazim. Moja tri prijatelja sa fakulteta rade sa mnom u firmi i baš sam srećna što smo se ponovo spojili jer smo nakon fakulteta izgubili kontakt. Uslovi su odlični, imam podršku svih kolega. Srećna sam jer su mi ovi ljudi dali šansu da pokažem šta znam i nadam se da neću izneveriti njihovo poverenje - priča Lea za 021.rs svoje prve utiske sa novog posla.

Podsetimo, Lea je rođena bez ruku, ali je to nije sprečilo da nauči da sve radi nogama, od oblačenja, šminkanja, pisanja, kuvanja, pa do igranja video igara. Međutim, ono što je najviše želela je da ima normalan život koji podrazumeva i posao, gde bi mogla da pokaže svoje kvalitete.

Prema njenim rečima, i pored završenog fakulteta, svoju biografiju slala je na preko 500 adresa raznih firmi. Mnoge joj uopšte nisu odgovorile, a one koje jesu obrazložile su da joj posao ne mogu dati jer nemaju adekvatnu opremu za podršku osobama sa invaliditetom.

Generalna zatvorenost i predrasude prema zapošljavanju osoba sa invaliditetom su duboko ukorenjene u naše društvo već decenijama. Iako je epitet "društveno odgovornih kompanija" danas lako dobiti, pitanje je koliko je taj epitet zaista zaslužen.

(Telegraf.rs)