Hrvat kompaniju vrednu milione dolara poklonio prijatelju, evo gde sad živi (VIDEO)

Nikola Borić kaže da njegovo srce nije želelo život na visokoj nozi, ali je htelo duševni mir. Osam godina je tražio idealnu lokaciju po celom svetu i našao je jedno selo u Slavoniji

U današnjem svetu pohlepnih ideala, želje za moći i trke za novcem, postoje ljudi koji veruju samo u ono normalno, u život s verom, samo u buđenje u novom danu, život od danas do sutra s osmehom na licu. Jedan od takvih ljudi je Nikola Borić (38), rođeni Zaprešićanin, čovek širokog pogleda na svet, visokoobrazovani mladić sa završenim kineziološkim fakultetom koji je prošao celi svet, a danas živi u dva kvadrata slamnato-drvene kućice u divljini potpapučkih šuma.

Preporučujemo

- Nakon završetka studija bavio sam se triatlonom, bio sam reprezentativac Hrvatske osam godina. Nakon toga bio sam trener, trenirao jako puno Hrvata, kasnije otišao preko i nastavio da radim kao trener, pripremao sportiste u 20 različitih sportova. Onda sam počeo da radim za jednog američkog menadžera i otišao sam da radim u Maroko sa pobednikom Dijamantske lige na 1.500 metara, radio sa više od 100 Etiopljana, s Kenijcima pobednicima maratona u Njujorku i Parizu, Dubaiju, Londonu, a nakon toga radio sam za tursku i azerbejdžansku atletsku reprezentaciju - počeo je priču Nikola.

Ali, ono najzanimljivije tek dolazi. Nikola je za vreme svog posla živeo u hotelima sa sedam zvezdica, prošao sve kontinente i živeo je na visokoj nozi. Ali, to nije ono što je njegovo srce htelo. Želeo je duševni i životni mir.

Sve to ostavio je iza sebe, vlastitu kompaniju vrednu nekoliko miliona dolara u Kini poklonio je prijatelju za rođendan i krenuo da pronađe svoje mesto pod suncem. Osam godina tražio je idealnu lokaciju po celom svetu i našao mali Kokočak blizu Orahovice.

- Tražio sam mesto u šumi s izvorima vode, potokom i gde nema ljudi. Ovde sam sve to našao i sada me svaki dan vodi srce i molitva. Možda odem danas popodne, a možda ostanem zauvek, tako zapravo izgledaju moji planovi - nastavlja Nikola koji živi u dva kvadrata male naseobine od slame i blata, čiji su zidovi bale od sena, a krov od letvi.

Unutra ima jednu bačvu u koju naloži vatru, spava na balama sena na kojima su podmetači za stolice. Ono što je najintrigantnije, Nikola jede samo jednom nedeljno, ali redovno održava higijenu.

- U principu, jelo mi ne treba, moja mačkica pojede više od mene. Hranim se iz drugih izvora, redovno se molim i meditiram, od četiri do šest sati svaki dan, i to mi je hrana. Bog mi sve daje što mi je potrebno. Pitali ste me za higijenu, kupam se u potoku. Evo, sada preko zime iz sela sam dobio i kadu pa ispod nje vani naložim, stavim vodu i kupam su u toploj vodi. Danas uživam u ovoj prirodi, okružuju me divlje životinje, svinje, srne i jeleni, ptice, vodene kornjače i rakovi, nekako ipak mislim da ću ovde živeti zauvek – priča karakteristični Nikola koji je već jednom živeo u sličnim uslovima.

(Telegraf.rs / Izvor:glas-slavonije.hr / Vladimir Grgurić)