I TAKO ĆEMO DO 2025: Godišnje izgubimo 40.000.000 evra zbog medicinskog otpada!

Godišnje proizvedemo oko 10.000 tona medicinskog otpada, od kojih 8.500 tona pošaljemo u Austriju, Italiju i Nemačku, a spaljivanje plaćamo oko četiri evra po kilograma

Srbija godišnje izgubi oko 40.000.000 evra jer je prinuđena da medicinski otpad uništava u inostranstvu, pa svake godine izvezemo oko 8.500 tona otpada iz bolnica i za to plaćamo oko četiri evra po kilogramu, a taj novac bismo uštedeli kada bi u našoj zemlji postojala postrojenja za spaljivanje štetnih materija.

Preporučujemo

U našoj zemlji se godišnje prozvede 10.000 tona medicinskog otpada, dok samo 15 odsto se uništi kod nas, dok ostalih 8.500 tona pošaljemo u Austriju, Italiju i Nemačku, a pored usluga spaljivanja, prinuđeni smo da plaćamo i transport i osiguranje, piše Informer.

Međutim, prema Nacionalnom planu, u Srbiji će specijalne peći za spaljivanje otpada biti izgrađene tek 2025. godine.

- Svetska zdravstena organizacija (SZO) spaljivanje vidi kao jedini način bezbednog uklanjanja otpada i mi to podržavamo. Prema Nacionalnom planu, prva postrojenja ćemo imati 2025. godine, a ukoliko se pojave investitori, biće čak i ranije. Ko zna, možda već i 2015. - rekla je Radmila Šefović, načelnica odeljenja za upravljanje otpadom pri Ministarstvu poljoprivrede.

Cena postrojenja za spaljivanje iznosi od 65 do 100 miliona evra, a Dragutin Rajevac, predsednik privatnih apoteka Srbije smatra da bi svaki veći grad trebalo da ima ovakvo jedno postrojenje.

- Jedno je potrebno na periferiji Beograda, drugo u Novom Sadu, ali i u Užicu i Nišu. Znate, ponekad se dogodi da velike farmaceutske kuće proizvedu seriju od 3.000 lekova koji ne ispunjavaju standarde i koji moraju biti uništeni. Onda ih oni odlože u neki magacin i time se uveća šansa da i ostali lekovi koji su u blizini budu kontaminirani - rekao je on.

Stručnjaci su potvrdili da je najveća rupa u zakonu kada je reč o opasnom otpadu vezana za građane, koji nisu upoznati na koji način treba da se odnose prema lekovima kojima je istekao rok trajanja. Ministarstvo poljoprivrede procenjuje da građani bace 50 tona farmaceutskog otpada godišnje, a predstavnica resornog ministarstva Radmila Šerović ističe da je glavni problem što niko nije definisao ko će nadoknaditi troškove odlaganja ovog otpada.

- Nakon što je u zakonsku regulativu uvedena obaveza da apoteke imaju obavezu da preuzmu farmaceutski otpad od građana, skoro sve 34 državne apoteke su počele sa prihvatom, ali ostale ipak nisu želele da učestvuju - otkrila je ona.

Inače, pod medicinski otpad spada: Paotanatomski otpad - tkiva, organi, fetusi, kese s krvlju; Oštri predmeti - igle, skalpeli, noževi; Farmaceutski otpad - lekovi, hemijske supstance, potrošni materijal; Otpad zagađen krvlju - zavoji, gipsevi, posteljina, špric bez igle; Hemijski otpad - kiseline, baze, soli, rastvori; Otpad sa visokim sadržajem teških metala - stomatološki otpad, termometri; Komunalni (reciklažni) otpad.

(Telegraf.rs / Informer)