DOMAĆINI, OPREZ: Evo zašto danas nikako ne smete da zakoljete dve kokoške!

Vasiljevdan ili Vasilica, u srpskom narodu nazvan Mali Božić, jedan je od najznačajnijih hrišćanskih praznika, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve upisan crvenim slovima, a u Bogoslužbenom ustavu znakom velikog praznika (crveni krstić u crvenom krugu), što znači da je u prvoj od šest grupa u koje su rangirani svi crkveni praznici u godini

Dana 14.januara, u srpskom narodu se slavi Slava Sveti Vasilije Veliki, svetitelju poznatom kao velikom svetovnom i duhovnom učitelju crkve.

Preporučujemo

Vasiljevdan ili Vasilica, u srpskom narodu nazvan Mali Božić, jedan je od najznačajnijih hrišćanskih praznika, u kalendaru Srpske pravoslavne crkve upisan crvenim slovima, a u Bogoslužbenom ustavu znakom velikog praznika (crveni krstić u crvenom krugu), što znači da je u prvoj od šest grupa u koje su rangirani svi crkveni praznici u godini.

Slaveći Slavu, Srbi vrše spomen na svetitelja koji je zaštitnik njihove porodice i zastupnik  pred Gospodom. Dubina i smisao srpske Slave je da se putem molitve svečari prisećaju svih svojih predaka, koji su proslavljali tog istog svetitelja i slavili Slavu toga dana. Slava je strogo domaći kult i veruje se da "ko krsno ime slavi onome i pomaže".

Takođe, danas je praznik svih Roma u Srbiji, slavi se Romska Nova godina, i ona traje od 13. januara uveče do 17. januara. Zove se Vasilica i na ovaj dan se kolje isključuvo živina čije glave moraju da budu okrenute na istok da bi godina bila uspešna i berićetna!

Vasilica (Vasili) je praznik svih Roma u Srbiji, a posebno se obeležava u Nišu. Slavi se 14. januara na dan Svetog Vasilija Velikog. To je pravoslavna Nova godina. Iako su stari Romi muslimanske veroispovesti, ovaj praznik slave po tradiciji koja potiče još iz perioda dolaska Turaka na ove prostore, kada su Romi bili pravoslavne veroispovesti.

Za Vasilicu se kolje isljučivo živina: ćurke, guske, kokoške, pevci i drugo. Može da se kolje neograničen broj živine, prema veličini i materijalnom stanju porodice kao i prema broju gostiju koji će biti na slavi, ali je najvažnije da broj zaklane živine bude teko (neparan). Živina se kolje 12. ili 13. januara uveče, neki to čine i 13. ili 14. pre svitanja u zavisnosti od nasleđene tradicije u porodici.

Klanje živine obavlja domaćin sa još jednim članom porodice koji mu pomaže. Živina se kolje satarom na trupcu, pri čemu se glava živine okreće prema istoku. Oni koji obavljaju klanje moraju biti čisti (okupani). Ovaj čin ima karakter obreda i predstavlja ostatke paganskih verovanja kod Roma. Velika je radost da živina bude što deblja jer će, onda se veruje, i godina biti berićetna. Zato se nekada živina kupovala mnogo ranije. Guske i ćurke su se kljukale projenim valjčićima (hapovi), tako da za Vasilicu budu ugojene na diku i ponos domaćina.

(Telegraf.rs)