KAKO IH NIJE SRAMOTA? Bogati dobijaju dečiji dodatak, za siromašne nema para!

Čak 11 odsto najbogatijih domaćinstava u Srbiji svakog meseca dobija novac, a troje od petoro dece koja imaju pravo na dečje dodatke ne uspe da ostvari pravo

Samo polovina mališana u Srbiji koja primaju dečji dodatak je iz najsiromašnijih prodica, dok je njih 60 odsto iz romskih naselja. Najteže do ove vrste pomoći dolaze upravo oni koji najmanje imaju para, dok se mnogo lakše "snalaze" oni kojima novac i ne pripada, odnosno oni koji lažiraju papire.

Preporučujemo

Čak 11 odsto najbogatijih domaćinstava u Srbiji svakog meseca dobija novac, a troje od petoro dece koja imaju pravo na dečje dodatke ne uspe da ostvari pravo, pišu Večernje novosti.

Ovo su samo neki od podataka do kojih se došlo u istraživanju Unicefa, a studija je rađena na reprezentativnom uzorku od 7.500 domaćinstava i 2.000 domaćinstava u romskim naseljima.

Aleksandra Jović, predstavnica Unicefa, objasnila je za ovaj list da indeks blagostanja, tačnije materijalni status porodice zavisi od posedovanja pokretne i nepokretne imovine i uslova za život u kojima domaćinstvo živi, a ne izračunava se na osnovu materijalnih primanja.

- U istraživanju nismo pitali odrasle članove porodice koliko zarađuju, već smo gledali uslove u kojima oni žive i onda smo napravili pet kategorija domaćinstava, od prve u kojoj su najsiromašniji, do pete u kojoj su najbogatiji, odnosno oni koji imaju najviše pokretne i nepokretne imovine - kaže Aleksandra i dodaje:

- Međutim, zabrinjava podatak da 17 odsto najsiromašnijih porodica kaže da im je procedura za dečji dodatak veoma komplikovana, a čak 23 odsto ističe da su i radnici Centra za socijalni rad rekli da ne zadovoljavaju uslove za dečji dodatak i oni su to prihvatili.

Jovićeva naglašava da bi sistem bio mnogo pravedniji ako bi se eliminisao zahtev da roditelji imaju zdravstveno osiguranje, pošto ga sada skoro svi imaju.

- Katastarski prihod kao uslov za ostvarenje prava na dečji dodatak je zastareo i neažuran i isključuje veliki broj dece iz poljoprivrednih domaćinstava na ovo pravo, te ga stoga treba zanemariti. On nije menjaj od 1994. godine i ne uzima u obzir sve imovinske i tehnološke promene nastale tokom prethodnih decenija - rekla je Aleksandra.

Ipak, nadležni ne poriču da dečji dodatak u Srbiji primaju i oni koji ne bi trebalo, kao i da poseban problem predstavlja imovina koju porodica poseduje i koristi, a koja se formalno ne vodi na podnosioca zahteva i članove domaćinstva.

U Ministarstvu za rad naglašavaju da radna grupa priprema Nacrt o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice kojima je on namenjen. Očekuje se da on uđe u skupštinsku proceduru u prvoj polovini ove godine.

- Ima raznih zloupotreba, ali nismo sigurni da je to baš toliki procenat, kao što tvrdi Unicef - kažu u Ministarstvu i dodaju.

- Smatramo da je najveći problem što u mnogim privatnim firmama većina navodo prima minimalac, ljudi rade ne crno, zvanično nemaju prihode i dobijaju dodatak za decu.

Iz Ministarstva su poručili i to da će novi propisi uneti više reda i kontrole, pa se takođe neće dešavati da su porodilje zaposlene kao kućne pomoćnice sa platom od 250.000 dinara, a da je broj majki na bolovanju radi produžene nege deteta neuporedivo veći nego što pokazuje zvanični zdravstveni bilten mališana.

(Telegraf.rs)