SVET ĆE DOBRO ZAPAMTITI 2014: Ratovi na više frontova, pokolji, smrtonosni virus, protesti i tragedije (FOTO)

Prethodnu godinu bi ceo svet želeo da zaboravi. Tokom cele godine su se smenjivali sukobi, tenzije, ratovi, protesti, pretnje, ubistva, velike tragedije i nesreće. Ovo samo mali deo nedaća koje su uzdrmale svetsku scenu

Došao je i kraj 2014. godini. Turbulentna, konfiktna, sa velikim brojem nedužnih žrtava i hiljadama ljudi koji su ostali bez svojih domova. Ostaće upamćena i po ugrožavanju ljudskih prava, ratovima koji su se vodili na više frontova, rečima i, naravno oružjem. Svetski političari su prednjačili u verbalnim sukobima, a pretnje su odzvanjale tokom cele prethodne godine.

Protesti u Kijevu, sukobi proruskih i ukrajinskih snaga na istoku zemlje, nestanak aviona "Malezije erlajns" sa 239 ljudi, širenje smrtonosnog virusa ebole, uspon džihadista Islamske države i nekoliko terorističkih napada njihovih pristalica u više država, ubistvo tinejdžera Afroamerikanca u Fergusonu i referendum u Kataloniji su samo od nekih događaja koji su obeležili ovu godinu na svetskoj sceni.

Prvog januara 2014. u američkoj državi Kolorado je počela slobodna prodaja marihuane. Prva svetska vest bila o istorijskom danu pošto je Kolorado prva država u SAD dozvolila prodaju kanabisa, a fotografije ljubitelja ove biljke za novogodišnju noć i veliki redovi u prodavnicama su preneli svi mediji širom planete.

U "nasledstvo" nam je 2013. ostavila revoluciju i masovne proteste na ulicama Kijeva, koji su obeležili početak godine za nama. Protesti su započeli i bili su usmereni protiv tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i premijera Mikole Azarova, zapravo iz razloga da bi tadašnji državni vrh Ukrajine potpisao sporazum sa Evropskom Unijom, a ne sa Rusijom, a pretvorili su se i u borbu protiv korupcije i borbu za ljudska prava u Ukrajini, i kao jedan od možda i najvažnijih rezulatata imali su svrgavanje Janukoviča i formiranje nove Vlade.

"Majdanska revolucija" u glavnom gradu Ukrajine izrodila je sukobe na ulicama između demonstranata i policije, koji su odneli i određeni broj žrtava. Demonstranti su bili odlučni u nameri da nateraju Janukoviča da raspusti vladu, raspiše prevremene izbore i opozive stroge zakone o zabrani javnog protestovanja. Barikade, kampovanje protestanata na Trgu nezavisnosti, dim koji se konstantno vijorio Kijevom su prizori koji su se mogli videti svakodnevno, a svi svetski mediji su pomno pratili situaciju u glavnom gradu Ukrajine.

Revolucija je izazvala i pravi rat između Rusije čiji su protivnici bili SAD, njeni saveznici i države Evropske Unije. Nakon novih sukoba na ulicama Kijeva, predsednik Viktor Janukovič napustio je Kijev i pobegao na istok Ukrajine 22. februara. On je prema prvim informacijama, najverovatnije, otišao u Harkov odakle je prebegao u Rusiju. Sa istoka zemlje je poručio da nema nameru da podnese ostavku, a događaje na Majdanu je nazvao “pokušajem državnog puča”.

Sukobi u Kijevu su se "preselili" na istok Ukrajine, koji i dan danas traju. Proruski separatisti i pristalice novih ukrajinskih lidera su imale suprotno viđenje kome krimsko poluostrvo, a potom i ostali delovi države, treba da pripadnu.

Pobedu za Krim izvojevala je Rusija. Parlament Krima usvojio je deklaraciju nezavisnosti od Ukrajine iako je referendum bio zakazan za 16. mart. Zabeležen je veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja – “Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i “Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.

Čak 93 odsto izašlih na referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, što je Vladimir Putin i ozvaničio nakon par dana potpisivanjem zakona na osnovu kojeg je poluostrvo ponovo došao pod "ruske skute". Ukrajina i Zapad su na početku negodovali i bunili se protiv aneksije Krima, da bi se kasnije sve manje čule žalopojke o "nasilnom oduzimanjem dela zemlje". Danas više niko ne spominje Krim.

Ukrajina je na izborima u maju dobila novog predsednika, milijardera Petra Porošenka (49), a Arsenij Jacenjuk je izglasan za mesto premijera. Borbe su nastavile da se vode na istoku zemlje, u Odesi, Kramatorsku, Donjecku, Lugansku, Marijupolju, Slavjansku... Do septembra su najmanje 3.543 osobe poginule u sukobima u istočnoj Ukrajini.

Početkom februara 2014. donet je monstruozan, uvredljiv i ponižavajući zakon u Avganistanu, po kojem je muškarcima dozvoljeno da zlostavljaju svoje žene, decu i sestre bez straha od sudskog gonjenja, čime je neutralisan dugogodišnji spori napredak u ograničavanja zloupotreba žena u ovoj zemlji, koja toleriše “ubistvo iz časti”, prisilna venčanja i teška zlostavljanja u porodici.

Avganistanske žene su nasilju najizloženije u svom domu, tako da će novim propisima biti ućutkane i takve žrtve i većina potencijalnih svedoka nasilja.

Vest koja je o kojoj se pričalo cele godine je nestanak aviona "Malezije erlajns", 8. marta. Let MH370, koji je krenuo iz Kuala Lumpura za Peking, nestao je sa 227 putnika i 12 članova posade. Šta se desilo sa tim avionom, posle deset meseci je i dalje misterija.

Malezijski boing, koji je poleteo iz malezijske prestonice nešto iza ponoći po lokalnom vremenu, nestao je sa radara i od tada se ništa, ama baš ništa nije saznalo gde je avion i 239 ljudi koji su putovali njime. Nijedan relevantan odgovor nije dat, nijedan deo aviona nije pronađen, nikakav konkretan trag se nije našao, samo su se smenjivale teorije zavere šta je moglo da se desi sa letelicom i nedužnim ljudima.

Postavlja se pitanje kako je moguće da u današnje vreme visoke tehnologije, objekat dugačak 63 metra nestane bez traga! Jedina moguća pretpostavka je da je avion "Malezije erlajns" slučajno oboren i da neka od svetskih sila vešto krije dokaze. Nadamo se da će se u Novoj godini rešiti misterija nestanka "ukletog" aviona, da će se odgonetnuti kako je 239 ljudi nestalo sa lica Zemlje.

Zbog Kijeva, istoka Ukrajine i nestanka malezijskog aviona, rat u Siriji je pao u zapećak svih svetskih vesti i sila. Rat koji će još malo da uđe u svoju četvrtu godinu, i ove je ostavio mnoge ljudi bez svojih bližnjih, veliki broj porodice bez domova a nije ni došlo do sporazuma između pobunjenika, koje podržava Zapad, i predsednika Bašara al Asada. Kraj sukoba se ne nazire, pitanje pobednika takođe. Sirija je i dalje opustošena i razorena, sa velikim brojem izbeglica.

Krajem februara je na scenu stupio smrtonosni virus - ebola. Virus se iz Gvineje proširio prvo na susedne zemlje, potom na celu Afriku da bi došao i do Evrope i američkog kontinenta. Od ebole je do sada umrlo 6.915 ljudi od ukupno 18.603 registrovana slučaja. Kako se širila zaraza, tako je bivala sve veća panika i pojačana kontrola u svim zemljama sveta.

Za sada nema leka ili vakcine protiv ove bolesti koju na ljude mogu preneti divlje životinje. Prenosi se i među ljudima posredstvom krvi, znoja i seksualnim kontaktom, a ubija 25 do 90 odsto zaraženih. Epidemija ebole zemlje subsaharske Afrike će koštati između tri i četiri milijarde dolara.

Ekstremistička islamistička organizacija Boko Haram u maju je objavila novi video snimak na kome se videle nestale nigerijske učenice, navodeći da su prešle u islam i da neće biti oslobođene dok svi zarobljeni ekstremisti ne budu pušteni. Ukupo 276 devojaka oteto je 14. aprila u gradu Čibok, na severoistoku Nigerije, u državi Borno, gde živi veliki broj hrišćana. Više od 200 devojčica se još vode kao nestale.

U junu protekle godine, Islamska država je započela krvavu bitku protiv šiitske vlade u Iraku. Sukobi su se proširili i na susednu Siriju, a džihadisti su za sobom ostavili razorene gradove, unesrećene porodice i veliki broj civilnih žrtava.

Islamska država je nekoliko puta tokom poslednjih godina menjala ime. Kada je počela ofanzivu u Iraku, tada se ekstremistička grupa zvala Islamska država Iraka i Levanta, ili alternativni naziv Islamska država Iraka i Sirije.

Pripadnici ove ekstremističko-terorističe organizacije, radikalne islamističke sile koja korene vuče iz Al Kaide, razvili su svoju crnu zastavu na zauzetoj ogromnoj teritoriji istočne Sirije i severoistočnog Iraka, proglasili Islamsku državu i obnavljanje kalifata a svog vođu Abu Bakra al-Bagdadija kalifom. Zarobili su nekoliko novinara i humanitarnih radnika, žena koje im koriste kao seksualne robinje, sirijske i kurdske vojnike. Najmanje 20 miliona dolara su dobili ove godine od isplaćenih otkupa.

Da bi pokazali svoju dominaciju i poslali poruku Zapadu, počeli su sa odsecanjem glava zarobljenih ljudi. Egzekucije su snimali i postavljali na internet, svet je bio šokiran! Nakon što su u objavili video-snimak u kojem su izvršili masakr nad više od 250 sirijskih vojnika, koje su prethodno skinuli i terali ih da marširaju pustinjom, objavili su još nekoliko uznemirujućih klipova egzekucije novinara, vojnika i humanitaraca. Fotografije sa odsečenim glavama žrtava su preplavile internet.

Džihadisti iz Islamske države postali su najveća teroristička pretnja, kako za bliskoistočni region tako i za čitav svet. Uprkos bombardovanju Amerikanaca i njihovih saveznika, oni i dalje drže osvojene teritorije i uspešno se suprotstavljaju svojim neprijateljima. Za sada izgleda da niko nema rešenja za njih, oni i dalje vode borbe na više frontova, svakodnevno pokazuju svoju surovost i nemilosrdnost, i ubijaju sve one koji neće da se povinuju njihovim pravilima.

Početkom jula, na Bliskom istoku su tenzije između Palestine i Izraela dobile svoju novu dimenziju. Prvo su kidnapovana tri jevrejska tinejdžera, koji su na kraju bili brutalno ubijeni, a Hamas nije preuzeo odgovornost ali je čin pozdravio. Potom je došla izraelska odmazda u vidu ubistva i spaljivanja palestinskog tinejdžera (čin koji Izrael nije pozdravio, već je vinovnike odmah uhapsio, i sudiće im), koje je dovelo do raketiranja Izraela iz pojasa Gaze, u režiji Hamasa, što je opet dovelo do raketiranja izraelske vojske iz vazduha i sa mora a potom i do kopnene invazije koja ima za cilj da uništi vojnu moć ove ekstremističke palestinske organizacije.

Nakon više od mesec dana izraelske ofanzive, koja je počela 8. jula, situacija se donekle "smirila". U bombardovanju Gaze ubijeno je preko 1.400 ljudi, a više od ih 6.800 je ranjeno. Na osnovu podataka od ukupnog broja poginulih, dve trećine su civili, a među ubijenima je 249 dece i 135 žena dok je 245.00 Palestinaca interno raseljeno. Na izraelskoj strani poginulo više od 50 vojnika i troje civila.

Situacija je sredinom godine na istoku Ukrajine dobila novi zaokret kada je oboren avion baksuzne kompanije "Malezije erlajns". Avion sa 298 putnika i članova posade, koji je bio na letu od Amsterdama do Kuala Lumpura, srušio se 17. jula u Ukrajini u blizini granice s Rusijom. Niko nije preživeo, a polovina žrtava je bilo iz Holandije.

Na društvenim mrežama postavljane su uznemirujuće fotografije oborenog malezijskog Boinga 777 i njenih žrtava. Istovremeno su počela optuživanja ko je krivac za obaranje civilnog aviona, s jedne strane su se krivcima smatrali proruski separtisti (čitaj Rusija), s druge strane ukrajinska vojska (čitaj Zapad).

Jedan od lidera proruskih pobunjenika na istoku Ukrajine rekao je da pobunjenici, optuženi za obaranje malezijskog aviona u julu ove godine, ne raspolažu oružjem kojim bi mogli da obore jedan boing. Od međusobnih optužbi i teorija zavere nije bilo pomaka o saznanju ko je krivac za tragediju aviona na letu MH17 uklete kompanije "Malezije erlanjs".

U avgustu se javnost u Americi razbesnela kada je u Fergusonu ubijen Afroamerički tinejdžer od strane belog policajca Darena Vilsona. On je ubio nenaoružanog 18-godišnjeg Majkla Brauna, tvrdeći da je to učinio u samoodbrani. Autopsija je pokazala da je policajac najmanje šest puta pucao u nenaoružanog tinejdžera. Zbog odluke porote da se ne podigne optužnica protiv policajca širom SAD su organizovani masovni protesti.

Nakon nereda koji su preplavili sve delove SAD-a, situacija se još više razbuktala. U oktobru je došlo do još jednog ubistva tamnoputog tinejdžera u Sent Luisu za šta je osumnjičen pripadnik policije bele puti, a prema navodima, on je u dečaka ispalio 16 hitaca. Policajac koji nije bio na dužnosti, pucao u tinejdžera koji ga je navodno napao, ali su te njegove reči opovrgnute svedočenjem očevica koji je rekao da je dečak u tom trenutku držao sendvič u rukama. Žestoki neredi i odjeci rafala su se čuli na ulicama pojedinih američkih gradova.

Ali, to nije sve. Krajem novembra je 20-godišnji DeAndre Džošua ubijen za vreme nasilnih protesta u Fergusonu, svega nekoliko metara od mesta na kojem je ovog leta ubijen Majkl Barun. Navodno je upucan iz vatrenog oružja dok je bio u svom automobilu. Pre desetak dana upucan je još jedan crni tinejdžer u blizini Fergusona. Antonia Martina (18) je policajac upucao nenaoružanog, nakon čega se nastavila eskalacija sukoba između Afroamerikanaca i policije.

U septembru se održao dugoočekivani referendum u Škotskoj. Škoti su 18. u mesecu izašli na referendum o otcepljenju od Velike Britanije, posle tesne trke zagovornika i protivnika unije, a ishod istorijskog glasanja sa zebnjom je iščekivao čitav svet i većina se nadala da će Škoti reći "ne" nezavisnosti.

Nade su se ispunile, 55,3 odsto građana Škotske je glasalo za ostanak u okviru Velike Britanije, dok je 44,7 odsto njih želelo da Škotska prekine 300-godišnji savez sa Britanijom. Ujedinjeno Kraljevstvo je sačuvalo sve svoje entitete i u skorije vreme se neće više spominjati otcepljenje kao opcija.

Po ugledu na Škotsku, referendum je trebao da bude održan i u Kataloniji. Ali, to se nije desilo jer je ustavni sud Španije naložio njegovo odlaganje dok se ne proveri njegova ustavnost, a to bi moglo da potraje godinama. Ipak, Katalonci su održali simboličan nezvanični referendum.

Ukupno 80,7 odsto, ili 1,6 miliona Katalonaca izjasnilo se za nezavisnost španske pokrajine Katalonije na neobavezujućem glasanju. Ovo izjašnjavanje je održano uprkos protivljenju vlasti u Madridu.

Ovogodišnja Nobelova nagrada za mir dodeljena je pakistanskoj devojčici Malali Jusafzaj (17) i indijskom borcu za prava deteta Kajlašu Satiratiju. Jusafzai je pakistanska aktivistkinja koja se bori za pravo devojčica na obrazovanje, a koju su talibani ranili 2012. Komitet je naveo da je nagrada dodeljena zbog njihovog nesebičnog rada protiv nasilja i ugnjetavanja dece i mladih, kao i za njihovu neprestanu borbu za pravo svakog deteta na obrazovanje.

Poslednje dane novembra obeležila je istorijska poseta pape Frančeska Vaseljenskoj Patrijaršiji u Konstantinopolju. Tokom njegove posete, Njegova Svetost patrijarh Vaseljenski Vartolomej sa papom Frančeskom, prisustvovao je ekumenskoj molitvi i Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji, koje su bile održane u Patrijaršijskoj crkvi posvećenoj Svetom Đorđu na Fanaru.

Na kraju svog govora, Papa Frančesko je zatražio od Patrijarha Vartolomeja blagoslov i pognuo glavu pred njim kako bi ga dobio. Vartolomej je papu potom poljubio u glavu i na taj način, drugi dan papine posete je završen ovim simboličnim činom.

Jedna od poslednjih vesti koja je uzdrmala svetsku javnost je ubistvo 134 dece u masakru u Pakistanu. Naoružani talibani su napali vojnu školu u Pešavaru, na severozapadu države, ubili su 141 osobu, od kojih su 134 učenici, a pakistanske snage bezbednosti su posle osmočasovne akcije likvidirale sve napadače. U stravičnom napadu ubijeno i devet članova osoblja škole.

Da ne bude sve tako crno u 2014. godini, pobrinula su se dva dugogodišnja neprijatelja. Predsednik SAD Barak Obama razgovarao je sredinom decembra sa kubanskim predsednikom Raulom Kastrom o normalizaciji i uspostavljanju punih diplomatskih odnosa. Predsednici dve države razgovarali su telefonom više od 45 minuta, a to je bio prvi značajan razgovor lidera SAD i Kube od 1961. godine.

Razgovoru dvojice predsednika prethodila je višemesečna tajna diplomatska aktivnost, a važnu ulogu u uspostavljanju dijaloga Vašingtona i Havane odigrao je papa Franja koji je uputio pisma Kastru i Obami. Bela kuća je saopštila da postoji mogućnost da kubanski predsednik Raul Kastro poseti Vašington.

Poslednja vest koja je nastavila niz svih nesrećnih događaja u protekloj godini je nestanak još jednog aviona, opet malezijskog, sa 162 putnika iznad Javanskog mora. Letelica privatne kompanije "Er Azija" izgubila je kontakt na letu od Surabaje, na istočnom indonežanskom ostrvu Java, do Singapura nakon što je posada zatražila izmenu plana leta zbog olujnog vremena.

Međunarodni tim sprovodi potragu za avionom, a visoki zvaničnik u Indoneziji rekao je da se avion najverovatnije nalazi na dnu mora. Da li će i ovaj avion i njegov nestanak postati još jedna misterija u ovoj godini, ostaje nam da vidimo.

Iako je po kineskom kalendaru prethodna godina Konja trebala da nas vuče napred, da donese promene i napredak, to se nije dogodilo. 2014. će ostati upamćena kao jedna od najturbulentnijih, imala je pregršt sukoba i tragedija, a mnogi su previđali i izbijanje Trećeg svetskog rata. Na sreću, to se nije dogodilo.

Ostaje nam da se uzdamo i nadamo da će 2015. godina biti mirnija, da će svetski političari vući poteze koji će doneti boljitak svim narodima na našoj planeti, i da će nam možda sledeća doneti toliko željeni mir u svetu. Teško da će se to ostvariti, ali nada poslednja umire, zar ne?

(N. Ivanovski)