SRBIJO, TUŽNA LI SI: Oni koji su nas branili u ratovima strepe da će završiti na kontejneru!

- Ima nas 150, a 70 njih su u kolicima. Od tog broja 17 njih su najteži invalidi, sa kvadriplegijom, nesposobni da pomere i ruke i noge. Neki su u krevetima, sa živim ranama. U našem udruženju su ljudi bez ruku, nogu, očiju, ušiju, a vi nam kažete da država nema para za nas jer je u krizi - rekao je Milan Popić za vreme rasprave o Nacrtu Zakona koji se bavi pravima boraca, ratnih vojnih invalida i njihovih porodica u Kragujevcu!

Nacrt Zakona koji se bavi pravima boraca, ratnih vojnih invalida i njihovih porodica izazvao je burnu polemiku na javnoj raspravi u Kragujevcu. Ratnici su nezadovoljni zakonom, strepe da neće imati ni za hleb i lekove. Neki od njih u rat su otišli iz školske klupe, drugi se vratili kolicima i slepi, a novi zakon udovicama "brani" da rađaju.

Preporučujemo

Milan Popić iz Beograda državi Srbiji, u najboljim godinama dao je vid i noge. Njegova invalidska kolica popravljana su selotejp trakom. Popić je predstavnik "Udruženja teških ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca svih ratova, Srbija".

- Ima nas 150, a 70 njih su u kolicima. Od tog broja 17 njih su najteži invalidi, sa kvadriplegijom, nesposobni da pomere i ruke i noge. Neki su u krevetima, sa živim ranama. U našem udruženju su ljudi bez ruku, nogu, očiju, ušiju, a vi nam kažete da država nema para za nas jer je u krizi. Sve vreme nam iz ministarstva pričaju da nam novim zakonom neće biti umanjeno ni jedno pravo, a ja sam ovako ćorav izračunao da su neka primanja novim zakonom duplo manja - "grmeo" je Popić tokom javne rasprave u Kragujevcu.

On predlaže da bi bilo bolje da se umesto invalidskog dodatka, za one koji su nesposobni za rad ili stari, uvede boračka penzija u iznosu prosečne plate.

Dejan Radosavljević (41) iz Kragujevca, ratni vojni invalid devete kategorije, bio je septembarska klasa 1991. godine.

- Završio sam školu, bio dva meseca na raspustu i otišao pravo u rat, u Bosnu. Zarobljen sam. Bio sam u hrvatskim logorima Lora i u Kerestinecu. Preživeli smo najgore torture. Radili bi od ujutru do 16 sati, krčili šumu, a posle toga smo morali mirno da stojimo i gledamo u sunce do zalaska.

Čuvari su posmatrali kako padamo kao sveće. Zarobljenike su priključivali na struju, lomili rebra, sekli uši, prebijali svakodnevno…Ni jednu reč više neću progoriti o tome jer su me saborci molili da ne pričam, ne žele da im deca znaju kakav je tata pakao preživeo - kaže Radosavljević, pa nastavlja:

- U uredbi o pravu na mesečno novčano primanje za vreme nezaposlenosti RVI, od koga Radosavljević živi, stoji da ako pravo izgubi ne može ga ponovo steći - objašnjava Dejan.

- To znači da me sa biroa mogu pozvati na neki posao, a kada mi za koji mesec privatnik da otkaz, država mi nadoknadu više neće plaćati. Živeću od 5.000 dinara mesečno. Samo lekovi mi koštaju toliko - kaže Radosavljević.

Udruženja koja se bave pravima boraca i RVI kažu da novi zakon predviđa povlastice u plaćanju komunalija, ali samo ako opština ima mogućnosti za to. Svaka može da kaže da nema!

"Veterani nam čeprkaju po kontejnerima" povikao je sa govornice beogradski veteran Nenad Stanić. On kaže da je 1999. godne odradio svoj posao kako dolikuje srpskom vojniku koji se odazvao da brani otadžbinu.

- Svi mi se sada osećamo izdano. Nismo se bavili politikom, ali bi trebalo da nateramo politiku da se bavi nama - zaključuje Stanić dodajući da svi njegovi saborci traže da se prava iz novog zakona baziraju na nacionalnom priznanju njihovih rana i dela, a ne da budu tretirani kao socijalni slučajevi.

Jedna od nelogičnih, a može se reći i sramotnih stavki ovog zakona, tiče se udovica poginulih boraca. Ako je udovica u kasnijim godinama dobila dete sa drugim muškarcem, iako sa njim ne živi, gubi pravo na novčana primanja!

- Trebalo je odmah da mi kažu da moram da se skamenim u 22. godini života, da odmah u 23. odem u manastir - počinje svoju ispovest Jovanka Pavlović, koja je muža izgubila 1992. godine, držeći u naručju sina od 14 dana.

Jovanka je bila udata svega devet meseci. Njen muž Zoran mobilisan je usred noći i odveden u Hrvatsku. Kod kuće je ostavio ženu pred porođajem. Imao je tada 24 godine. Sina je video jednom, na par sati, pa se opet vratio na ratište. Poginuo je kroz desetak dana.

- Dugo nisam verovala da ga nema, da je sve šta smo planirali zajedno zauvek izgubljeno - tiho svedoči Jovanka Pavlović koja je predsednik Udruženja porodica palih boraca iz Zrenjanina.

U narednim godinama ona je poželela i rodila još jedno dete. Novi brak nije želela. Prema novom zakonu, ona više nema prava na porodičnu penziju.

- A to nije sve! Još je veća sramota to što prema ovom zakonu, majka poginulog borca ne može na banjsko lečenje ako je državi dala "samo" jednog sina. U banju može po osnovu poginulih dva ili više boraca. Znači, za banju joj treba dva poginula sina, što je sramotnov - sa gnušanjem objašnjava Jovanka Pavlović.

Zakon predviđa zdravstvenu zaštitu za RVI, ali u praksi to nije tačno, kao ni još dve trećine onoga što zakon predviđa, tvrde oni koji su Srbiju branili u ratovima.

(M. Raca)