MILICA, JEDINO SRPSKO DETE U ŠKOLI U PRIZRENU: Najveća želja mi je da imam drugaricu!

Miličino detinjstvo protiče u strahu i zaziranju "ne smeš tamo, ne smeš ovo, ne smeš ono, nema", ali kao da su upravo te reči, učene pre igre s lutkicama i igračkama, od Milice stvorile prestarelu, svesnu i savesnu devojčicu, kojoj će Božić Bata, ukoliko joj usliši želje, doneti drugaricu, može i druga, u njenu i samo njenu učionicu u hramu Svetog Đorđa

Godine samoće, izolacije, straha, uspavljivanja uz sveću iza metalnih rešetaka postavljenih na prozorima i ulaznim vratima stana u nekadašnjoj Karađorđevoj ulici klesale su i brusile biće, dušu i um osmogodišnje Milice Đorđević, jedinog srpskog deteta u Prizrenu.

Preporučujemo

Njeno detinjstvo protiče u strahu i zaziranju "ne smeš tamo, ne smeš ovo, ne smeš ono, nema", ali kao da su upravo te reči, učene pre igre s lutkicama i igračkama, od velike Milice stvorile prestarelu, svesnu i savesnu devojčicu, kojoj će Božić Bata, ukoliko joj usliši želje, doneti drugaricu, može i druga, u njenu i samo njenu učionicu u hramu Svetog Đorđa, pišu "Naše novine".

Pretpraznično raspoloženje, lampioni, okićena jelka, dečji smeh i graja odzvanjaju šadrvanom (česma u dvorištu džamije) oslonjenim na učionicu u kojoj Milica i Pepica Velikić, njena nastavnica engleskog jezika, seckaju papir, prave zvezdice i šarenice, kojima će ukrasiti učionicu, jedini kutak u kome je Milica svoja i slobodna.

MILICA CARICA: Ona je jedino srpsko dete u školi u Prizrenu! (FOTO)

Njena priča počinje pitanjem:"Ko ste vi"?, a potom kao starica nastavlja.

- Ustajem rano, oko šest sati. Popijem čaj sa deda Adamom i mamom. Oni me prate do škole i tu ostavljaju do podne, do kada ja želim da ostanem sa učiteljem Vukom. Onda me učitelj okolo, ne ulicama kojim dolazim ujutru, vrati u stan. Posedi malo i pre mraka se vraća ovde u crkvu jer tu živi - kaže ona.

Milica je retko izlazila iz Prizrena. Najdraži izlazak joj je ovogodišnje letovanje kod uče Vuka.

- On je iz Dečana. Morao je da se iseli u Berane, u neko selo. Naučila sam da muzem krave i da cedim mleko. Zapamtila sam da se krava zove Manda - priseća se Milica i onako usred rečenice utihne osluškujuči glasove albanske dece koja se razdragano igraju.

Ona kaže da je tako svaki dan i da joj ne smetaju, jer se sa njima ne druži. Kaže da su njeni drugovi Pepa i Vuko.

- Milica je divno i vaspitano dete. Ona je natprosečna. Upija svaku reč. Voli da čita, ali nedostaju joj vršnjaci. Mnoga deca koja žive i školuju se u normalnim uslovima postidela bi se - reče nastavnica za "Naše novine" i krijući od Milice suze, prošapta - Milica je žrtva.

Novogodišnje i božićne praznike Milica će provesti sama u svom zatamničenom stanu sa mamom i dekom.

(Telegraf.rs)