DA LI STE RUSOFIL? Ako niste pročitali ovih 11 romana onda je odgovor NJET! (FOTO)

Obavezna literatura za svakog čoveka otvorenog duha, klasici ruskog književnog stvaralaštva - verovatno najznačajnijeg na svetu - danas su živi i relevantni kao i onda kada su napisani. Vreme ih nije uništilo, baš zato što su vanvremenski i zato što se čovek u svojoj suštini uopšte ne menja

Ruska literatura jedna je od najboljih na svetu, ako ne i najbolja. Pred vama je jedanaest romana koje jednostavno morate pročitati, pre svega zbog vas samih. U ovom tekstu oni nisu poređani po redu, jer je takvu klasifikaciju nemoguće napraviti, premda je autor zadržao pravo da na prvo mesto stavi svog favorita.

Preporučujemo

Zločin i kazna - Šta reći o najboljem od najboljih romana napisanih u istoriji svetske književnosti? Dostojevski je svoje remek-delo završio 1867. godine i u njega utkao sve ono što je obeležilo urbani život Petrograda iz tog vremena. Siromaštvo, religija, porodica, represija, sistem, zlo. Raskoljnikov ubija babu zelenašicu. To dovodi do njegovog hapšenja i sibirske kazne. Ali, ono što je smešteno između početka i kraja, to zalaženje u najdublje kutove ljudskog uma, ta najmoćnija lična transformacija ikada otkucana na papiru, jeste ono što ovaj roman stavlja na pijedestal.

Braća Karamazovi - Ponovo Dostojevski. Ovaj roman pisao je tokom 1879. i 1880. godine i od kako je prvi put počeo da izlazi pa do danas nije izgubio svoju moć. U Rusiji i u svetu slavi se možda i kao najveći od svih ruskih romana, veći i od prethodnog na listi. Delom krimi-misterija, delom preispitivanje vere, ovo ostvarenje opisuje ubistvo oca od ruke jednog od četiri braće, i kao i mnoga druga Fjodorova dela detaljno se bavi pitanjima postojanja i svrhe boga kao takvog.

Rat i mir - Ovaj roman Lava Tolstoja, pisan između 1863. i 1869. godine, često se naziva velikim belim kitom ruske književnosti, što zbog epskog karaktera, što zbog tematike, što zbog zalaženja u dušu ruskog čoveka, što zbog snažnog opisa svih slojeva društva, što zbog činjenice da ima preko 1.300 strana na kojima prati nekoliko likova i porodica, naizgled odvojenih ali zapravo spojenih sudbina, tokom Napoleonskih ratova.

Idiot - Ponovo Fjodor Mihajlovič Dostojevski. Ovaj roman je napisan između 1863. i 1869. godine ponajviše u Firenci, a predstavlja svojevrsni etički eksperiment slavnog spisatelja. Cilj: da pokušava da glavnog protagonistu kneza Miškina opiše kao idealno dobru osobu, a da pritom sve ne bude smešno, već da bude uverljivo. Uspeh bi bio dokaz da je dobrota Isusovog nivoa moguća, a smisao hrišćanstva bi dobila svoj književni iskaz. Pritom je Miškin poluidiot koji na kraju potpuno poludi. U njegovom liku možete pronaći odgovor na pitanje: na šta je danas svedena ljudska dobrota i kako prolaze dobri ljudi.

Majstor i Margarita - Roman Mihaila Bulgakova, koji se jedino može opisati kao spektakl za sva čula, pisan je od 1928. godine pa sve do piščeve smrti. Verzija koja je 1966. godine (fenomenalna godina za svetsku umetnost generalno) izašla u SSSR je bila teško cenzurisana, a potpuna verzija je izašla tek tri godine docnije u Frankfurtu. Politbiro KP SSSR je ovo delo smatrao svojom velikom brukom. Srž plotke je sledeći: Satana, u liku profesora Volanda, dolazi u Moskvu da u njoj organizuje svoj godišnji bal demona. Da saznate nastavak priče, otiđite u neku knjižaru ili biblioteku i bacite se na čitanje.

Ana Karenjina - Ono što ovaj roman čini velikim nije činjenica da je stvarni čovek koji je Tolstoja inspirisao da izmisli lik Vronskog, poginuo i sahranjen u Srbiji, iako veliki broj ljudi koji ovo delo nikada nije ni pročitalo voli taj podatak da ističe. Ono što ovaj roman čini velikim je brutalan opis visokog društva ondašnje Carske Rusije. Ispod gotovo "sapuničarske" površine, krije se sve ono što nije valjalo sa elitom koja je vladala najvećom svetskom imperijom.

Očevi i deca - Ivan Sergejevič Turgenjev svoje je remek-delo napisao 1860-61. godine, uradivši ono što su mnogi drugi ruski romani kroz istoriju radili: sudario je mlade ljude sa starima. Bazarov je strogi nihilista koji dovodi u pitanje sve norme i verovanja provincijskog života, i na svoju stranu odvlači naivne. Sve dok se njegov unutrašnji svet i sam ne bude zatresao.

Šta da se radi? - Ovaj roman Nikolaja Černiševskog napisan je 1863. godine tokom boravka u zatvoru zbog subverzivnog delovanja protiv države, i to kao odgovor na gorepomenuti Turgenjevljev roman "Očevi i deca". On priča priču o Veri Pavlovnoj, ženi koja želi da se oslobodi i emancipuje od konzervativnog i represivnog carističkog režima. Bio je omiljeni Lenjinov roman koji je u protagonistima pozitivnih misli video modele revolucionara koji će nekoliko decenija docnije uzeti uzde zemlje u svoje ruke.

Mati - Glavni protagonisti ovog romana Maksima Gorkog završenog 1906. godine, koji se smatra glavnim delom socijalističke literature, revolucionarni su fabrički radnici a u fokusu je njihova borba za prava i, zašto ne reći, život. Gorki brutalno razotkriva svu apsurdnost provincijskog života u ruskim imperijalnim vremenima pod carističkim režimom, a pošto je baziran na porodičnim pričama predstavlja i intimni prikaz ideoloških transformacija kroz koje je ruski život prolazio. "Mati" je doslovno omogućio i inspirisao Februarsku i Oktobarsku revoluciju, kao poriv ondašnjeg ruskog čoveka da demokratizuje svoju zemlju. Pokušali su, ali nisu uspeli. Slava im.

Mrtve duše - Gogoljev roman o čoveku koji od ruskih zemljoposednika pokušava da kupi mrtve kmetove (de fakto: robove), odnosno "mrtve duše", koje su tehnički žive sve do narednog državnog popisa, satirična je i groteskna karikatura provincijskog života u Carskoj Rusiji iz sredine 19. veka. Napisan je 1842. godine i premda je pisac sam po sebi bio konzervativan, danas se ovo delo koristi da bi se zapušila usta svima koji uzdižu u nebeske visine jednu suštinski nepravednu i antiljudsku državu kakva je Rusija tog vremena bila.

Junak našeg doba - Mihail Jurjevič Ljermontov napisao je ovaj roman 1839. godine, ali on se bez problema može čitati u bilo kom vremenu, a da i dalje ostane relevantan. Smatra se prvim psihološkim romanom ruske književnosti, koji je iz korena promenio čitavu kulturu najmnogoljudnije evropske nacije. Njegov protagonista Pečorin je individualac, melanholik, cinik, nihilista, hrabar je ali daleko od ideala. Pečorin je stvarni lik, nesavršen, koji nije sposoban da bude ono što društvo od njega očekuje.

(L. B.)