SVAKA ČAST: Poslednji srpski proizvođač zvona za stoku čuva tradiciju! (FOTO)

Kako stočarstvo u Srbiji polako dobija istorijski i muzejski predznak, a zvuk zvona i klepetuša većina nikada nije čula, to je proizvođač zvona za stoku, usred Šumadije, nedavno bio događaj dana. On je došao iz Požege na jedan dan, da prodaje zvona

U 21. veku, zvona za stoku, mahom krave i ovce, mogu se videti samo još u muzejima, na izložbama posvećen istoriji poljoprivrede.

Preporučujemo

Kako stočarstvo u Srbiji polako dobija istorijski i muzejski predznak, a zvuk zvona i klepetuša većina nikada nije čula, to je proizvođač zvona za stoku, usred Šumadije, nedavno bio događaj dana. On je došao iz Požege na jedan dan, da prodaje zvona.

Kaže da je već godinama na pijacama jedini koji ima ovaj proizvod. Misli da je poslednji u Srbiji koji još pravi zvona i klepetuše.

- Ovaj su posao i ranije u Srbiji radili uglavnom samo naši požeški Cigani, ali su sada stari majstori umrli, a ostao samo ja. Kada budem prestao to da radim, ovakvih zvona neće više biti. Moji sinovi nisu zainteresovani za to, kada dođu s posla radije će pred računar nego pred aparat za varenje - kaže Tomo Vujčić iz Požege.

On objašnjava da se ovakva zvona i klepetuše kače uglavnom kravama, ovcama i kozama. Tomo ih pravi u pet veličina. Koštaju od 300 do 1.000 dinara. Ljudi ih kupuju za stoku, ali i za kapije, te za poklon onima kojima bi uputili poruku da je ovan predvodnik.

Tomo Vujčić nije oduvek pravio zvona, nekada je radio kao mašinbravar u "Budimki", gde se brinuo o rashladnim uređajima.

- Otišao sam u penziju i tek tada počeo da pravim zvona, od mašinbravara pod stare dane postao kovač. Moja zvona su od debelog lima koji se savija "na hladno", pa se vari, onda se obrađuje- glača i šmirgla. Za dan mogu da napravim najviše 10 zvona, kaže Vujčić.

On objašnjava da naviše kupaca ima u zapadnoj Srbiji, u Užicu i Arilju. U nekim gradovima zvona pazare mladi kao poklon. Većina njih zvono nikada i nije videla na stoki.

Stočarskim zvonima se obeležavaju predvodnici stada, te stoka u zaprezi. Po zvuku zvona pratilo se kretanje ili udaljavanje pojedinih grla iz stada. Zvona se razlikuju po materijalu od koga su izrađena, po zvuku i po obliku- zvona, klepetuše, vicigovi.

Obično se pazilo na usklađenost zvuka svih zvona u jednom stadu ili zaprezi. Nestajanjem velikih stada ovaca i goveda i prestankom upotrebe volovskih zaprega, prestaje i proizvodnja i promet raznih tipova zvona u mnogim krajevima Srbije, posebno u Vojvodini. Ima ih sačuvanih kao suveniri- po domaćinstvima.

Mada u Srbiji pitanje kravljih i ovčijih zvona nije značajna stvar, u Švajcarskoj je nedavno bilo predmet doktorskog rada i velike polemike! Doktorski rad koji dovodi u pitanje jedno d glavnih simbola Švajcarske – kravlje zvono, i koji predlaže da se ono zameni GPS-om, izazvao je burne reakcije švajcarskih seljaka prošlog meseca, preneo je Tanjug.

U ovom radu se ističe da buka koju zvona proizvode šteti zdravlju goveda i drugih životinja. Seljaci su onda zapitali- Kako pronaći goveda u predelima koji nisu pokriveni mrežom? I u Srbiji mnogi stočari smatraju da zvona oko vratova stoke loše utiču na njihov psihički, a onda i fizički život i razvoj.

(M. Raca)