Svako deseto dete bez vakcine!

Iz godine u godinu raste broj nevakcinisanih mališana, zbog sve glasnijih protivnika imunizacije, ali i nestašica doza. Prete nam velike boginje i dečja paraliza upozoravaju imunolozi i tvrde da su naša cepiva bezbedna

Od prvog januara petovalentna vakcina, "pentaksim", biće uvršćena u redovan program obavezne imunizacije  i to o trošku zdravstvenog osiguranja, piše u izmeni Pravilnika o imunizaciji koji na snagu stupa od nove godine. Ova vakcina, koju su do sada roditelji papreno plaćali - oko 4.000 dinara, daje se deci kao zaštita od difterije, tetanusa, velikog kašlja, hemofilus influence tipa B i dečje paralize.

Preporučujemo

Na ovaj način deca će i dalje biti zaštićena od istog broja bolesti, ukupno deset, ali će se manje "bockati" i primaće kvalitetnija cepiva. I pored toga što se u kalendar obavezne imunizacije uvode nove, savremenije vakcine, broj vakcinisane dece opada, pišu Novosti.

Podaci govore da svake godine, od pet do deset odsto dece u Srbiji ne primi obavezna cepiva protiv zaraznih bolesti jer se pedijatri sve češće susreću sa odbijanjem roditelja da vakcinišu decu. Na ovaj način ugrožava se kolektivni imunitet, što za posledicu može da ima vraćanje davno iskorenjenih i opasnih bolesti, kao što su dečja paraliza, difterija ili velike boginje, upozorili su stručnjaci, lekari, epidemiolozi i predstavnici udruženja "Roditelj", na skupu o vakcinaciji dece u Srbiji koji je održan prošle nedelje.

Dr Dragan Ilić, direktor Instituta za javno zdravlje Srbije, kaže da nije rešenje eventualno kažnjavanje roditelja koji odbiju da vakcinišu decu, već im se mora ukazati na neophodnost imunizacije.

- Imunizacija je i dalje najefektivnija i najefikasnija mera primarne prevencije kojom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu mnoge zarazne bolesti. Broj vakcinisane dece kod nas i dalje je nešto veći od 90 odsto, ali da bi se održao kolektivni imunitet, neophodno je da se vakcinacijom obuhvati 95 odsto dece - kaže Ilić.

Prednosti imunizacije se ne vide, jer su bolesti protiv kojih se vakcinišemo ili iskorenjene ili se veoma retko javljaju, pa se stiče utisak da nisu opasne. Zasada je zbog izbegavanja vakcinacije bilo sporadičnih slučajeva i epidemija malih boginja u pojedinim regionima, a prošle nedelje prijavljena su i dva nova slučaja obolevanja od malih boginja u južnobanatskom okrugu.

Antivakcinalne poruke koje kruže internetom, nedokazani slučajevi povezanosti vakcine MMR sa autizmom, ali i česte nestašice doza doveli su do toga da se svake godine smanjuje broj vakcinisane dece. Protivnika vakcinacije ima i među pedijatrima, a jedan broj njih nije vakcinisao svoju decu jer su smatrali da je kolektivni imunitet dostignut pa su samim tim njihovi mališani zaštićeni od bolesti.

Prema rečima Goranke Lončarević, šefice Odeljenja za imunizaciju Instituta "Batut", bezbednije je primiti vakcinu nego rizikovati mogućnost nastanka infekcije, komplikacija bolesti i neretko smrtnih ishoda.

- Brojna istraživanja u poslednje dve decenije pokazala su da ne postoji razlog za zbrinutost roditelja zbog prisustva žive i nekih aditiva u vakcini, kao i da je davanje više vakcina istovremeno bezbedno. Takođe, nije dokazana ni uzročno-posledična veza MMR vakcine sa nastankom autizma - kaže Lončarević.

Da je uloga pedijatra važna, naglasila je predsednica Udruženja "Roditelj" Dragana Soćanin.

- Roditelje je lako uplašiti, pa zato pedijatar treba da im posveti veću pažnju i objasni zašto je važna vakcinacija deteta ako nemamo zarazne bolesti - kaže Soćanin.

Dosadašnja primena strategije imunizacije u Srbiji iskorenila je velike boginje, dečju paralizu, difteriju, a očekuje se i da će tokom 2015. godine zemlje evropskog regiona eliminisati i male boginje.

(Telegraf.rs / Novosti)