ČUDO NA GROBU ZAKLANOG DETETA: Bolesni ozdravljuju, a nerotkinje dobijaju decu! (FOTO)

- Desetak parova iz okolnih sela zahvaljujući manastirskoj svetinji, grobu svete Nikoline, dobilo je naslednike. Mladi bračni parovi bez dece treba da odslušaju večernju molitvu i da prenoće kraj svetinje, groba devojčice - priča Žika iz sela Kurjače

Manastir Nimnik, u hrastovoj šumi sela Kurjače, mesto je na koje dolaze po isceljenje hiljade ljudi godišnje i mesto sa koga su mnoge nerotkinje ponele nadu, a malo potom saznale da su u blagoslovenom stanju. Manastir se nalazi između Požarevca i Velikog Gradišta. Vreme nastanka Nimnika datira oko 1389. godine, odnosno Kosovskog boja.

Preporučujemo

Istorija ovog mesta praktično počinje tužnim predanjem o devojčici koja je zaklana zbog vere i hrabrosti.

Devojčica se zvala Nikolina i imala je samo 12 godina kada su naišli Turci i pripretili joj da im pokaže put za manastir, sakriven u šumi. Devojčica je odgovorila na vlaškom "nišću nimnik", što znači ne znam ništa. Ni jedna pretnja nije pomogla, za nju su jača bila obećanja data majci, da neće odati manastir skriven u šumi. Turci su zaklali dete. Po odgovoru male svetice manastir je i dobio ime - Nimnik.

Prema drugom predanju, dete su presreli hajduci. Devojčica je među njima prepoznala svog kuma, a hajduci su je ubili po kumovom naređenju i prebacili preko jednog drveta. Rođaci su uveče krenuli da traže devojčicu po šumi, u daljini su ugledali svetlost, a kada su se približili videli su da je to plamen iz tela devojčice.

Natovarili su telo na kola, ali volovi su hteli da idu samo ka manastiru. Dete su sahranili kod manastira, koji je po Nikolininim rečima dobio naziv Nimnik.

Od tada se na grobu deteta dešavaju čuda. Kasnije je kum devojčice, koji je predvodio hajduke, u znak pokajanja podigao kapelu u krugu manastira, a njeni posmrtni ostaci su preneti u nju. Skromna kapelica renovirana posle dolaska igumanije Jefrosinije na čelo manastira.

U dvorištu manastira su dve kapele. Jedna se zove Svetinja i to je kapela napravljena na grobu žrtvovane devojčice. Druga je posvećena Pokrov Presvete Bogorodice. Ova dva mesta o svakom prazniku posećuje mnogo onih koji ovde traže sebi lek.

- Desetak parova iz okolnih sela zahvaljujući manastirskoj svetinji, grobu svete Nikoline, dobilo je naslednike. Mladi bračni parovi bez dece treba da odslušaju večernju molitvu i da prenoće kraj svetinje, groba devojčice - priča Žika iz sela Kurjače.

Monahinje u ovom manastiru se na pitanje o čudesnim isceljenjima samo smeškaju, kažu da kada bi sva čuda zapisivale trebalo bi im bar oko hiljadu strana papira.

- Eto neki dan došla nam je doktorka iz Niša. Plače i priča o svom snu, da hoda ulicom i vidi narod kako stoji u nekakvom redu. Priđe i pita ih šta to čekaju, a oni joj kažu da čekaju da se upišu za put u manastir Nimnik. Žena se probudila ujutru, a ubrzo zatim joj je majka javila da se zdravstveno stanje njenog oca pogoršalo i da mora na hitnu operaciju. Ta žena se istog dana spakovala i iz Niša uputila kod nas. Ovde se molila za očevo zdravlje i stvarno upisala, da se za njenu porodicu mi ovde molimo - priča jedna od monahinja.

One dodaju da nije redak slučaj da u Nimnik namernike dovede san u kome se pojavljuje devojčica i poziva ih na mesto gde će isceliti svoju muku i bol.

To je Nikolina pred čijim se grobom ovde mnogi mole. Najbolji savet svakome ko ne zna kako dalje, kako se lečiti, kako dobiti dete daće na desetine posetilaca manastira o svakom prazniku. Puno je onih koji ovde po ko zna koji put dođu da se zahvale maloj svetiteljki i mučenici.

Kraj manastira se nalazi izvor koji je nazvan Nikolinin. Kažu u okolnim selima da je ovo sveta voda koja ima lekovite moći. Prema istorijskim podacima, stari manastir građen je u doba kneza Lazara, a ktitorstvo se pripisuje vojvodi Ljudini Bogoslavu.

Prvi turski popisi ne pominju manastir Nimnik. Tek popis iz treće ili četvrte decenije 16. veka beleži ovaj manastir. Obnova je započela je 1825. godine, zalaganjem kneza Miloša uz narodnu pomoć. Crkva je posvećena letnjem svetom Nikoli, prenos moštiju svetog Nikole.

(M. R.)