I Amerikanci izučavaju Kolubarsku bitku, a evo i zašto!
Pobeda srpske vojske nad daleko brojnijom i opremljenijom austrougaskom vojskom u Kolubarskoj bici bila je toliko neverovatna da su brojne svetske katedre za vojnu doktrinu, strategiju i taktiku veliku pažnju posvetile upravo strategiji srpskog komandanta
Pre tačno jednog veka završio se Kolubarski boj koji predstavlja najznačajniju bitku između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Vođena je u novembru i decembru 1914. godine na frontu od preko 200 kilometara, a ostala je upamćena po tome što je daleko malobrojnija i neopremljenija srpska vojska uspela da porazi mnogo jače austrougarske vojne snage.
Agonija srpske vojske trajala je puna dva meseca... Promrzli, gladni, u blatnjavim rovovima i bez municije, srpski vojnici danima su motrili na neprijatelja. Nisu spavali, odmarali. Sve je ukazivalo na to da se sprema kapitulacija Kraljevine Srbije, a svetski mediji već su brujali o tome. Međutim, tek što se ishod ove bitke učinio gotovo izvesnim, na čelo Prve armije došao je genaral Živojin Mišić.
Povukao je vojsku, okrepio je, naoružao i što je najvažnije ohrabrio. Vratio moral i skratio front. A onda, sa ojačanom i pregrupisanom vojskom, general Mišić izvojevao je jednu od najsjajnijih pobeda naše vojske u Prvom svetkom ratu.
Ova podbeda bila je toliko neverovatna da su brojne svetske katedre za vojnu doktrinu, strategiju i taktiku veliku pažnju posvetile upravo strategiji srpskog komandanta.
Mišićeva strategija koju je primenio u borbi sa daleko jačim i brojnijim neprojateljem, postala je model koji uče budući vojnici širom sveta, a kojji se i na današnjim modelima ratovanja, koji se i te kako razlikuju od onih od pre sto godina, može bez problema primeniti.
Akademik prof. dr Dragoljub Živojinović za Telegraf objašnjava koji su to delovi Mišićeve strategije učinili da se ona danas izučava i na Vest Pointu.
Evo šta je kralj Petar poručio vojnicima pred Kolubarsku bitku!
- Prvo, niko nije očekivao da će jedna vojska koja je bila rastrojenna i u stanju raspadanja, koja je bila gladna i bosa, ratovala po teškim vremenskim uslovima, bez municije moći da se tako okrepi i krene u protiv napad. General Mišić uradio je pravu stvar - povukao je vojsku na nekoliko dana da se odmori, regrupisao je i dao im veu da će uspeti - priča dr Živojinović.
Posle povlačenja srpke vojjske do Kolubare i okolnih planina, usledila je protivofanziva koja je neprijatelja potpuno paralisala, što je našoj vojsci omogućilo podbedu. Srpska vojska tada je zarobila čak 42.000 vojnika, dok su oni koji su uspeli da se povuku za sobom ostavljali sve - ratnu tehniku, municiju, opremu.
- Efekat neočekivanog i efekat iznenađanja je ovde ključan. Austrougarska vojska nije posmatrala celokupnu situaciju i nijje mogla na vreme da reaguje. Kada je Austrougarska vojska shvatila da je situacija postala kritična, pokušali su da izvdedu jedan napad, ali od njega nije bilo ništa. Tada kreće jedan opšti juriš srpske vojske i Austougrai povlačeći se ostavljaju sve za sobom - objašanjava za Telegraf akademik Živojinović.
On objašnjva da ova bitka predstavlja jedan sjajan primer sjajne strategije jednog komandanta i jedne vojske i objašnjava da ni malo ne čudi zašto se ona izučava širmo sveta.
(M. B.)