Vunene čarape se vraćaju na velika vrata! (FOTO)

Tople zimske čarape mogu se pazariti na tezgama zelene pijace, ispred pijace, u parkovima, u krugu kragujevačkog Kliničkog centra, kraj Prve kragujevačke gimnazije, na ulazu u fabriku "Fijat"…"Ulične" čarape koštaju od 300 do 400 dinara

Vunene čarape ove se zime u Kragujevcu mogu kupiti na svakom koraku, kao nikada pre. Ni kupaca ne manjka. Žene pletu čarape čak i na ulici, dok na improvizovanim tezgama prodaju ono što su već isplele.

Preporučujemo

Ove godine vunenih čarapa ima i na internet oglasima. Cene su od 350 do čak 800 dinara.

Tople zimske čarape mogu se pazariti na tezgama zelene pijace, ispred pijace, u parkovima, u krugu kragujevačkog Kliničkog centra, kraj Prve kragujevačke gimnazije, na ulazu u fabriku "Fijat"…"Ulične" čarape koštaju od 300 do 400 dinara. Na nedavno održanom vašaru u Kragujevcu Zlatiborci su svoju ponudu cenili i 500 dinara.

Na internet satu "Kupindo" ponuda vunenih čarapa je impresivna, a cena dostiže i čak 800 dinara.

Kragujevčanka Vera Stevanović je pletilja već pola veka, što na mašini što ručno. Kada oči više nisu bile "sokolove" kao u prvoj mladosti, mašinsko pletenje zamenila je ručnim.

- Moje su čarape od čiste vune. Radim ih u svim veličinama. Imam sive i bele, odnosno nefarbane. Pletem muške i ženske. Prodajem ih za 350 dinara, što je više nego pristojna cena za ovaj kvalitet. Moje su čarape od tri "kata", odnosno od tri niti vune. Ako su čarape od dva "kata" onda su tanje, ređe, brže se cepaju, ali su jeftinije. Prodajem ih na pijaci, ali i od kuće, mnogi me znaju pa dolaze. Ja sam pletilja i od toga živim od 1967. godine, kada sam kupila mašinu za pletenje među prvima. Dosta je bilo, oči nisu kao nekada! Sada radim ručno, pletem napamet, a igle samo "igraju", oči ne zamaram, kaže pletilja nakon pola veka.

Zima i besparica izvele su na ulicu i pletilje koje se nikada do sada nisu izdržavale od tog posla. One na kartonskim kutijama prodaju robu kraj mesta gde se kreće mnogo ljudi. Na tezgi ima i čarapa od sintetičke vunice, koje koštaju oko 200 dinara.

Takozvane "popke", čarape do zgloba, staju 250 dinara. Vunene čarape najbolje je obuti na bosu nogu, tako se stopala najbrže zagreju. To tvrde i stari seljaci i mladi bajkeri. To praktikuju lovci i ribolovci kojima jedino vunena čarapa održava tople noge u gumenim čizmama na snegu.

Noga se tako ne znoji, a čarape zadržavaju toplotu. Jedina mana vunenih čarapa je što obuća mora biti za broj veća, ako je stopalu tesno u obući, opet je hladno.

Vuna ima prirodnu osobinu regulisanja temperature. Unutrašnjost vlakna vune može preuzeti vodenu paru, dok spoljna površina odbija vodu. Vlakno može prihvatiti do 33 odsto vode u odnosu na svoju suvu težinu, a da se ne oseti da je vlažna. Suši se znatno brže nego pamuk.

Proizvod od vune sadrži u odnosu na ukupnu zapreminu do 85odsto vazduha. To svojstvo mu omogućava da jako dobro greje. Za razliku od veštačkih vlakana, vuna jedva da upija znoj.

(M. R.)