Ovde vlada najveća korupcija u Srbiji!

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije koji se obeležava danas, istraživali smo gde sve postoji korupcija u našoj zemlji. Izgleda već tradicionalno, ali korupcija se i dalje najviše javlja u zdravstvu, obrazovanju, policiji i javnim preduzećima

Na ovogodišnjem Indeksu percepcije korupcije CPI koji je objavljen na sajtu "Transperency International", Srbija je zauzela 78. mesto od 175 država. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbije, smatra da se ova percepija korespondira sa stvarnim stanjem stvari.

Preporučujemo

- Nalazi CPI se veoma često poklapaju sa ocenama iz drugih vrsta istraživanja, na primer, onih koja mere stvarno iskustvo građana sa korupcijom. Glavni zaključak CPI je da se već gotovo deset godina nalazimo na sličnim pozicijama. Mislim da su se neke stvari promenile na bolje, ali da su one daleko i od potrebnog i od mogućeg – smatra Nenadić.

Iz Agencije za borbu protiv korupcije poručuju da, iako CPI ne odražava nužno realno stanje korupcije, ovogodišnji Indeks percepcije korupcije za Srbiju treba da nas zabrine.

Na pitanje u kojim institucijama u Srbiji vlada najveća korupcija, Nenadić odgovara da ona nije vezana za određenu instituciju i da se uvek javlja kao kombinacija interesa, prilike i manjka delotvorne kontrole.

- Vidovi podmićivanja su razni i mogu se klasifikovati prema vremenu davanja npr. pre nezakonite usluge, prema tome šta se "kupuje", npr. brže i kvalitetnije dobijanje usluge na koju davalac mita ima i inače pravo, ostvarivanje nekog nezakonitog prava, oslobađanje od odgovornosti, uticaj na donošenje propisa i na mnoge druge načine – navodi Nenadić.

Iz Agencije poručuju da korupcije i dalje u velikoj meri ima u zdravstvu, prosveti i državnoj upravi, a političke stranke se često percipiraju kao generator korupcije.

Nenadić navodi sa iako postoji dovoljno nadzornih organa, oni nemaju dovoljno ovlašćenja ili jasno propisane obaveze za postupanje, a iz Agencije za bornu protiv korupcije poručuju da zakonski okvir treba unaprediti.

- Agencija je krajem jula ove godine podnela inicijativu za donošenje novog Zakona o Agenciji, koji može da donese značajan pomak u oblasti sprečavanja korupcije i istovremeno da potvrdi postojanje političke volje – navode u Agenciji.

Iako postoji propisana zakonska obavezu da se organizuju javne rasprave pre donošenja bilo kojeg zakona koji donosi bitne promene, u praksi se ta obaveza često ne poštuje.

- Netransparentnost procesa odlučivanja je naročito opasna kada se zaključuju međudržavni sporazumi sa dalekosežnim posledicama po ekonomiju i pravni sistem zemlje. Naravno, veći deo pregovora i pregovaračkih pozicija će uvek biti tajna u takvim slučajevima, ali se ne publikuju čak ni oni podaci koji bi makar naknadno opravdali u očima građana postupke vlasti. Zakonski okvir za korupciju treba popraviti kod mnogih propisa, a od važnih zakona nedostaje nam i onaj koji će urediti lobiranje – navodi Nenadić.

Agencija za borbu protiv korupcije je od početka ove godine do sada podnela 130 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv funkcionera koji su zakasnili sa izveštajem o imovini.

FAKULTETI

Centar za razvoj obrazovanja Beogradske otvorene škole objavio je publikaciju “Transparentnost univerziteta u Srbiji” za 2013. godinu u kojoj je analizirano 140 državnih i privatnih fakulteta. Od 140 fakulteta samo 18 je imalo podatke o finasijskom planiranju na sajtu i to isključivo kao integralni deo Informatora o radu dok je samo 29 imalo podatke o finasijskom izveštaju na svom vebsajtu, opet kao deo Informatora o radu.

Kada je školarina u pitanju, Centar za razvoj obrazovanja je tokom prošle godine uspeo da od 64 fakulteta sazna koliko iznosi školarina, iako ova informacija ne može da bude klasifikovana kao informacija sa ograničenim pristupom tj. kao poslovna tajna. Ministarstvo prosvete, na predlog visokoškolskih institucija, odobrava odluku o visini školarine na državnim fakultetima, te bi trebalo da su ti podaci dostupni. Svega 11 fakulteta ima specifikaciju školarine, odnosno dokument koji označava koje sve usluge pruža fakultete a koje ulaze u visinu školrine. Tim dokumentom bi studentima trebalo da bude jasno šta je uključeno njihovom školrinom, a šta se plaća dodatno.

Plan integriteta je dokument koji služi za identifikaciju procedura koje dovode do razvoja korupcije unutar neke institucije ili povećavaju rizik da do nje dođe. Prema odluci Agencije za borbu protiv korupcije svaki državni organ, među koje spadaju i institucije javnog obrazovanja, bio je dužan da donese plan integriteta i dostavi ga na ocenu Agenciji za borbu protiv korupcije do 31.marta 2013. godine. Istraživanje je pokazalo da samo 4 fakulteta na svom sajtu ima plan integriteta: Ekonomski fakultet u Subotici, Učiteljski fakultet u Beogradu, Pravni fakultet u Nišu i Fakultet pedagoških nauka u Jagodini. Malo fakulteta ima planove integriteta, a pritom većina nije ispoštovala dati rok, neki fakulteti ih još uvek nisu izradili a neki čak ni ne znaju šta je taj dokument.

Korupcija na fakultetima je još uvek nedovoljno istražena oblast, a kada se pogleda “Afera Indeks”, postavlja se pitanje da li uopšte postoji rešenje za ovaj problem u našem obrazovanju. Podsetimo, pre sedam godina otkrivena je afera “Indeks” zbog koje je protiv 87 osoba podignuta optužnica za 150 krivičnih dela, između ostalog i davanja i primanja mita, kao i zloupotrebe službenog položaja. Tada se u pritvoru našlo 15 predavača Pravnog fakulteta u Kragujevcu, ali suđenje za ovaj postupak do dana današnjeg nije završeno. Šokantno otkriće izneto je u optužnici – za položeni ispit se plaćalo od 500 do 1000 evra, a za diplomu od 12.000 do 16.000 evra. Danas, studentima u Kragujevcu i dalje predaju profesori sa optužnice.

Tokom devedesetih godina pojavilo se tržište lažnih diploma srednjih i viših škola, kao i fakulteta. Iako su falsifikatori uglavnom na početku pravili diplome srednjih stručnih škola i zanata, tokom vremena ovaj biznis je procvetao, pa se u našoj zemlji pojavilo sve više lažnih pravnika, ekonomista, lekara i drugih stručnjaka.

ZDRAVSTVO

Građani Srbije smatraju da je zdravstvo najkorupiraniji sektor naše zemlje. Postoje priče da za lečenje raka pluća treba da izdvojite 5.000 evra, dok bi vas carski rez koštao oko 1.000 evra. Prošle godine 12. juna pokrenut je SMS servis, koji je sostupan svaki dan, za prijavu korupcije u zdravstvu, a za prvih godinu dana stiglo je oko hiljadu poruka. Korupcija je najviše prijavljivana u Beogradu, zatim u Čačku, Novom Sadu, Novom Pazaru i na kraju u Nišu.

Postoji razlika u stepenu korupcije u različitim nivoima zdravstvene zaštite. Smatra se da na primarnom nivou odnosno u domovima zdravlja postoji najmanji stepen korupcije, dok je on veći na sekundarnom nivou, u bolnicama  i tercijarnom nivou, u specijalizovanim ustanovama. Korupciju ne čini samo primanje i davanje mita, već i naplaćivanje usluga bez osnova, kao i upućivanje pacijenata na privatnu praksu, prodaja leka koji nedostaje od strane lekara, neregularni odlasci u invalidsku penziju, preporučivanje tačno određenog leka ili pomagala od strane lekara.

S obzirom da je sadašnjim zakonskim rešenjima omogućeno da lekari svoje pacijente šalju u privatnu praksu, kao i činjenica da im je dozvoljeno da u isto vreme rade u javnom i privatnom sektoru, u Srbiji postoji potencijalni sukob interesa.

Otkriće korupcije iz Pirotske bolnice koji se dogodio u maju ove godine doveo je do hapšenja svih ginekologa te bolnice. Naime, doktori ove ustanove su osumnjičeni da se uzimali i do 1.000 evra od vlasnika privatne prakse zbog toga što su trudnice upućivali na dabl testove ili na prekid trudniće u tu privatnu kliniku.

Međutim, nije samo odgovornost na lekarima. Prema krivičnom zakoniku, robiju od tri godine mogu da dobiju pacijenti koji na bilo koji način daju poklone lekarima u zamenu za neku uslugu. Mnogi sugrađani smatraju da pokloni poput bombonjere, kafe ili čak i flaše alkoholnog pića ne predstavljaju mito, međutim zakon je jasan u ovim slučajevima. Svako davanje poklona predstavlja krivično delo zbog kojeg se ide u zatvor.

POLICIJA

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović je tokom jula ove godine upozorio da postoje indicije da određeni policajci sarađuju sa mafijom i da postoji korupcija u redovima policije, pa je najavio da će unutrašnja kontrola ispitati sve malverzacije. Korupcija u policiji ima nekoliko oblika, ali ono što je zajednično svim slučajevima je kršenje pravnih normi zloupotrebom službenih ovlašćenja i lična dobit koja se tim putem stiče.

U malu korupciju policije spada – primanje mita od građana, primanje besplatnih usluga i poklona, prodavanje policijskih informacija, nameran gubitak dokaza, krađa tokom policijske istrage, preuzimanje otetih dobara od krijumčara, pružanje pomoći zatvorenicima prilikom bekstva I korišćenje policajskih resursa za ličnu korist. U kriminalnu korupciju policije spada dobijanje i ugovaranje primanja mita od kriminalnih grupa, iznuđivanje redovnih isplata od kriminalnih grupa, pružanje podrške kriminalnim aktivnostima, direktno uključivanje policijskih službenika u kriminalne radnje, preuzimanje oduzetih dobara od krijumčarenja, kao i pružanje zaštite osobama koje su uključene u nezakonitim ekonomskim radnjama.

JAVNA PREDUZEĆA

Agencija za borbu protiv korupcije podnela je Ministarstvu privrede i Vladi inicijativu za izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, kao i izmene i dopune Uredbe o merilima za imenovanje direktora javnog preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija. Organ nadležan za imenovanje direktora javnog preduzeća ima široka diskreciona ovlašćenja, koja treba ograničiti kako ne bi došlo do imenovanja bilo kog kandidata sa liste, bez obzira na rang listu, navodi se u saopštenju Agencije. Preporuka Agencije je da se način sprovođenja izbornog postupka, kao i odnos između faza postupka preciznije urede.

Zakonom o javnim preduzećima nisu definisani ni standardi za utvrđivanje stručnog i savesnog obavljanja dužnosti direktora, što ostavlja prostora za eventualne zloupotrebe i otežava uspostavljanje delotvornog mehanizma za utvrđivanje odgovornosti direktora javnih preduzeća.

(J. R.)