KAKO NAS BRAĆA RUSI VAĆARE: Zbog nafte gubimo više od 2 milijarde dolara!

Izgradnja Južnog toka je obustavljena jer Bugarska nije dozvolila da gasovod prolazi kroz njihovu zemlju, a Rusija rudnu rentu Srbiji plaća svega 3 odsto. Zbog ovoga naša država trpi ogromnu štetu

Da li su nam Rusi zaista braća? To pitanje se opet postavlja nakon vesti da je Vladimir Putin prekinuo izgradnju Južnog toka. Opet su mnoge stvari isplivale na površinu, a pogotovo činjenica da su nas oštetili kad je reč o nafti, jer su rudnu rentu koja u Rusiji iznosi 27 odsto, kod nas plaćali samo tri odsto (dakle, DEVET PUTA MANJE!). Prostom računicom se dolazi do frapantnog podatka da će Srbija u narednih devet godina, u kojima će važiti "pravilo od tri odsto" ostati kratka za više od dve milijarde dolara, koliko bi ušlo u budžet da Rusi umesto tri odsto rudnu rentu plaćaju 27 odsto, kao u Rusiji.

Preporučujemo

Krenimo od početka. Srbija se već nekoliko godina bori s podizanjem standarda zemlje, zbog čega je najveći akcenat bačen na strane investicije. U državu je ušlo 18 milijardi evra, a bratska Rusija na čelu s Vladimirom Putinom uložila je svega 3,6 odsto novca, odnosno 650 miliona evra.

MIHAJLOVIĆ: Ne verujem da je kraj Južnog toka!

Nije stvar u tome ko je koliko uložio, ali i pored toga što su druge države uložile znatno više para, mi se i dalje nadamo investicijama Rusije, a došli smo do glavnog problema - Južni tok i nafta!

Naime, izgradnja Južnog toka koja je nekoliko puta odlagana, a sad je konačno stavljena tačka na "i", jer je Putin objavio da je obustavljena izgradnja zbog toga što Bugarska nije htela da dozvoli da gasovod prolazi kroz njihovu zemlju uz obrazloženje:

- Verujemo da je stav Evropske komisije bio kontraproduktivan. Zapravo, ne samo da Evropska komisija nije bila od pomoći u implementaciji projekta, nego je, kao što možemo da vidimo, stvorila prepreke. Dakle, ako ga Evropa ne želi, onda ga neće ni biti.

Tu dolazimo do glavnih problema: koliko Srbija gubi prekidom izgradnje Južnog toka, koje su posledice, ali i šta je s rudnom rentom i naftnim derivatima, kako je moguće da nam oni isplaćuju 3 odsto za tu istu rudnu rentu...

- Gubitkom Južnog toka Srbija će izgubiti mnogo, ali je u ovom trenutku teško utvrditi tačan iznos. U međudržavnom sporazumu je napisano da odgovornost za realizaciju projekta imaju preduzeća koja su za tu svrhu ugovorena, a za Južni tok je nadležno jedno preduzeće u Švajcarskoj i od njega je jako teško naplatiti štetu - kaže za Telegraf ekonomista Milan Kovačević.

VUČIĆ O PREKIDU IZGRADNJE JUŽNOG TOKA: Srbija ovo nije zaslužila, trpimo zbog sukoba velikih!

On dalje ističe da će za našu državu posledice biti velike jer je već potrošeno mnogo novca, a ne zna se tačno koliko nas je otkup zemljišta koštao.

- Korist bi imali da je bar nešto prokopano i da su stavljene cevi, a ovako ćemo sada izgubiti i dotok gasa koji bi bio koristan za nas i prednost stranih ulaganja - rekao je Kovačević.

S druge strane, rudna renta za Rusiju iznosi svega 3 odsto, dok je u toj zemlji 27 odsto, zbog čega Srbija trpi veliki gubitak. Naime, prema zvaničnom podatku NIS-a, Srbija godišnje proizvede oko 1,6 miliona tona nafte.

S obzirom na to da je srednja cena barela 85 dolara, ukupna vrednost proizvedene nafte do 2023. godine, kad ističe ugovor o rudnoj renti od tri odsto, u Srbiji iznosi 8.755.000.000 dolara. Međutim, naša država od celokupne te sume dobija 262.650.000 dolara, a ukoliko bi kao u Rusiji rudna renta iznosila 27 odsto, celokupna zarada bi iznosila oko 2.363.850.000 dolara.

Prema ovoj proceni, ukupni gubitak Srbije je oko 2.101.200.000 dolara.

- Loše smo napravili sporazume. Nismo trebali da prodajemo tržišta nafte. Da li vlast tada nije imala dovoljno znanja ili je nešto drugo u pitanju ne znam, ali znam da je trebala da ostane suverena u određivanju dadžbina - kaže ekonomista Kovačević povodom cene rudne rente i dodaje da se to odnosi na sve zemlje, ne samo na Rusiju.

Iako prema nekim procenama našoj državi preti nestanak naftnih derivata, Kovačević kaže da se to nikad neće dogoditi, jer će ostati onaj neiscrpni deo koji do sada nije diran.

- Najveći problem je što u mnogim situacijama prvo prodamo, pa se tek onda setimo da nešto treba obračunati i naplatiti. Nažalost, nemamo dovoljno znanja. Potrebna je veća transparentnost u budućnosti kako bi privreda Srbije krenula naviše - zaključuje Kovačević.

(M. Bojić)