Pravo na zdravstvenu zaštitu ostvari tek svaki treći Srbin!

Najveći procenat onih koji nisu ostvarili svoje zdravstvene potrebe je u Vojvodini, čak 39,5 odsto, dok je najmanji procenat u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde taj broj iznosi 20,3 odsto od ukupnog broja stanovništva

Prema rezultatima zvaničnog istraživanja zdravlja stanovništva Srbije koje je izvršeno 2013. godine od strane Instituta Batut, potrebe za zdravstvenom zaštitom nije ostvario svaki treći građanin, odnosno 30,7 odsto ljudi od ukupnog broja stanovništva.

Preporučujemo

Iako bi mogućnost primanja zdravstvenih usluga trebalo svi da dobiju, na to ipak utiče mnogo faktora koji se odnose kako na zdravstveni sistem, tako i na pacijenta.

Faktori koji utiču na dostupnost mogu da budu zdravstveno osiguranje, obezbeđen kadar, prostor, oprema i finansijska sredstva, zatim zakazivanje pregleda i kvalitet pruženih usluga.

Sa druge strane starost, socioekonomski status, prethodna iskustva sa zdravstvenom službom, njihova percepcija kvaliteta zdravstvene zaštite i nivo zdravstvene pismenosti utiče na odluke pacijenata da li će zatražiti zdravstvenu zaštitu.

Najveći broj onih koji nisu ostvarili svoje zdravstvene potrebe je u Vojvodini, čak 39,5 odsto, a najmanji u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji gde taj broj iznosi 20,3 odsto stanovništva.

Svaki četvrti stanovnik Srbije je izjavio da je nedostatak finansijskih sredstava glavni razlog za nekorišćenje zdravstvene zaštite.

Prema ovom istraživanju se zaključilo da je stanovništvo Srbije najteže dolazilo do stomatološke (19,3 odsto) i medicinske zdravstvene zaštite (18 odsto), a zatim slede lekovi (14,2 odsto) i zaštita mentalnog zdravlja (4,8 odsto).

U grafikonu ispod možete videti da je zbog finansija u Srbiji nemogućnost ostvarivanja potreba za medicinskom zdravstvenom zaštitom izraženija nego u zemljama Evropske unije .

(M. Bojić)