Da li i vi mislite da deca mlađa od 14 godina treba krivično da odgovaraju?

Prema podacima Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, prošle godine je 15.000 dece izvršilo neko krivično delo u našoj zemlji. Među delinkventima je sve više mlađih od 14 godina, ali oni ne mogu da odgovaraju krivično za počinjena dela, zbog čega mnogi od njih i dalje prave prestupe

Preko 15.000 dece je samo tokom prošle godine izvršilo neko krivično delo u Srbiji, a među njima je i puno onik koji su mlađi od 14 godina. Oni se zbog počinjenog dela sprovode u centar za socijalni rad, umesto u popravni dom.

Preporučujemo

Iz Ministarstva pravde navode da deca koja su mlađa od 14 godina ne mogu biti procesuirana zbog krivičnih dela. Iz ministarstva se dalje navodi da je 10 godina maksimalna kazna koju može da dobije maloletnik za krivično delo. Ukoliko lice napuni 18 godina u maloletničkom zatvoru, a preostalo mu je još godina služenja kazne, onda se prebacuje u zatvor za odrasle.

Razgovarali smo sa kriminologom Božom Spasićem i on nam je objasnio da postoji mnogo načina da se spreči ili barem smanji broj slučajeva maloletničkog nasilja, ali da društvo ne želi da se bavi time.

- Država se pravda raznim zakonskim aktima, umesto da se ozbiljnije pozabavi ovim problemom. Nadležnost socijalne službe je da problematičnu decu odvodi svakodnevno i da oni provode određeno vreme socijalizujući se uz pomoć raznih aktivnosti - kaže Spasić.

Božo Spasić dodaje da razne nevladine organizacije dobijaju sredstva iz budžeta i inostranih fondova, ali da se oni jednostavno ne bave tim problematičnim maloletnicima, iako bi mogli da organizuju kampove i da tu decu okrenu sportu ili nekim drugim stvarima, što se u svetu već uveliko praktikuje.

- Iz svega toga proističe da je država nedovoljno zainteresovana za ovaj rastući problem - navodi Spasić.

Psiholog Zoran Milivojević kaže da moraju postojati sistemska rešenja za ovakve slučajeve.

- Sada smo došli u situaciju da se često dešavaju napadi maloletnih lica, a da su socijalne službe, pravosuđe i policija nemoćni. Sistem treba promeniti, moramo se osloboditi nekih zakonskih ograničenja - navodi Milivojević.

Na pitanje da li treba smanjiti starosnu granicu za krivičnu odgovornost sa 14 godina kako bi i oni mlađi maloletnici ogovarali za krivična dela, Milivojević odgovara potvrdno.

- Smatram da treba da se spusti granica, ali isto tako postoje i druga rešenja za ovaj problem. Treba postaviti neko fleksibilno pravilo za reagovanje u ovakvim situacijama. Moramo da shvatimo gde su rupe u sistemu - navodi psiholog.

On smatra da popravni domovi mogu da utiču na svest maloletnika i pomognu im da prestanu da krše zakon kad izađu, ali da postoji tek nekoliko zaposlenih u domovima koji bi se stvarno posvetili prevaspitanju maloletnih delinkvenata, što nije lak posao.

Milivojević dalje navodi da se maloletni delinkventni često ponašaju kao predatori bez saosećanja. Odgovornost za ovakvu situaciju je višestruka.

- Prvo, najodgovorniji su roditelji, jer puštaju da im deca budu prezaštićena i razmažena i oni kasnije nemaju izraženo saosećanje za druge. Ukoliko roditelji ne mogu ili ne žele da brinu o detetu, država mora da preuzme odgovornost na sebe. Mora da postoji sistem u koji će biti uključeni društvo, socijalne službe, policija i sudstvo, kako bismo promenili stanje u društvu - kaže Milivojević.

Pitamo i vas, smatrate li da bi mlađi od 14 godina trebalo da odgovaraju krivično?

(J. Radivojević / J.Tetiković)