POSLEDNJI, NEOBJAVLJENI INTERVJU JOVANA ĆIRILOVA: Prvi sam pred komunistima govorio o slobodi homoseksualaca

Nakon duge borbe sa teškom bolešću, poznati srpski teatrolog Jovan Ćirilov preminuo je, ostavivši iza sebe ozbiljan trag u srpskoj dramaturgiji. Poslednjih nekoliko meseci svog života nerado se eksponirao u medijima, ali je jedan od poslednjih intervjua dao za portal Telegraf

Jovan Ćirilov, istaknuti glas srpske kulturne scene, teatrolog, dugogodišnji upravnik JDP-a i umetnički direktor i selektor Bitef festivala, zbog teške bolesti nerado se pojavljivao u medijima nekoliko poslednjih meseci svog života.

Preporučujemo

Jedan od poslednjih intervjua dao je za portal Telegraf.rs, pružajući javnosti uvid u mnoge zanimljive pojedinosti iz svog privatnog i pozorišnog života. Ove reči Ćirilova koje čitate nikada nisu objavljene.

Kada je počela vaša ljubav prema teatru?

- Ljubav prema pozorištu počela je oko moje sedme godine. Moja prva životna uspomena vezana je za maminu služavku koja me je često vodila u pozorište, odnosno prostorije gde se danas nalazi pozorište u Kikindi. Sećam se da smo jednom sedeli blizu scene gde se nalazio poluobnaženi momak na krstu. To je za mene bila misterija, posebno što je cela predstava bila na mađarskom ili nemačkom jeziku.

Sledeće značajno sećanje su bila redovna gostovanja lutkarskog pozorišta koja su nekada imala zadatak da nastupaju po gradovima Vojvodine koji nemaju pozorište. Bio sam blizak sa njima a čak je postojao i običaj da glumci stanuju privatno jer u to vreme nije bilo hotela. Moj otac je voleo pozorište do imbecilnosti, pa me je kasnije u životu, kada sam ozbiljno krenuo da se bavim teatrom, gledao sa velikim divljenjem.

INTERVJU, Jovan Ćirilov: Kako je Krleža kumovao mojoj vezi! (FOTO)

Kakav odnos mislite da mladi imaju danas prema pozorištu?

- Uvek ima jedan deo koji je oduševljen i poznaje pozorište, a ima i deo koji ne poznaje pozorište. Postoje oni koji poznaju pozorište a mrze ga i oni koji ga mrze i ne poznaju.

Da li vam se čini da mnogo veći broj mladih ne posećuje pozorište?

- Nisam iznenađen, to je oduvek tako bilo. Nikada većina ni u jednoj populaciji nije sklona pozorištu.

Vlasnik ste kućne biblioteke od nekoliko hiljada knjiga. Koju knjigu biste izdvojili kao najvredniju?

- To je ujedno i moja najstarija knjiga - Vukov rečnik, koji nerado pokazujem jer sam imao jako loših iskustava. Nekoliko puta je bila meti lopova, ali sam je povratio jer su me kontaktirali lokalni antikvari znajući da sam vlasnik jednog od tri Vukova rečnika koja se nalaze u Beogradu. Tu knjigu sam nasledio od maminog ujaka. Moja porodica po muškoj liniji je bila veoma opismenjena, verujem da sam tako nasledio ljubav prema knjigama.

Kako prepoznajete talenat mladih umetnika?

- Imam jednu pomoćnu metodu kako da razlikujem šta je talenat a šta ne. Talentovan je onaj ko u okviru svoje oblasti radi nešto na drugačiji način ili drugačije u odnosu na svoje prethodnike. S druge strane, genijalni su oni koji stvaraju dela posle kojih ta oblast više nikada ne bude ista. Jako malo genija sam sreo u životu, a jedan od njih je Piter Bruk, vrhunski znalac i intelektualac.

Da li mislite da je tabu golotinje i psovki apsolutno srušen nakon 40 godina od izvođenja mjuzikla "Kosa"?

- Srećom nije, jer onda ne bi imalo šta da se ruši. Umetnička tenzija ne bi postojala.

Da li mislite da je bezbedno za jednog umetnika da se slobodno izražava i da li ste vi možda ostali nedorečeni?

- Sve što sam hteo, ja sam i rekao. Nisam se nikada libio, pa sam čak i na prvom komunističkom kongresu govorio o slobodi homoseksualaca, ali sam se ubrzo povukao jer sam smatrao da ta borba ipak ostaje na mlađim generacijama. Na prvom kongresu komunističke partije se govorilo o Zakonu prema kojem se sankcionišu erotski i ljubavni odnosi između dvojice muškaraca koji su tada bio deo krivičnog zakona.

Nakon tog kongresa, ovaj zakon je ukinut, što se danas podrazumeva ukoliko želimo da pristupimo evropskoj zajednici. Najisteresantniji su mi bili Crnogorci koji su rekli da nije neophodno ukidanje zakona o zabrani homoseksualnih odnosa jer kod njih homoseksualaca nema.

Homoseksualnost je veoma prisutna u umetničkom svetu, ali je malo umetnika izražava. Po vašem mišljenju, da li je to pitanje licemerja ili opreza?

- Nemam ništa protiv da se time ne busa, jer mislim da erotska sfera i nije za hvalisanje. Doduše, poštujem ljude koji su nastavili borbu za prava jer ja za to nikada nisam imao dovoljno ni vere ni volje. Smatrao sam da je na meni bilo da tu temu stavim na dnevni red. Čini mi se da je današnja situacija daleko bolja, ali postoji i doza licemerja isto onoliko koliko u sredinama u kojima je homoseksualnost potpuno prihvaćena.

JOVAN ĆIRILOV: Je*eš lako dostupnu slobodu, za nju se treba boriti! (FOTO)

Da li smatrate da je izražavanje svoje homoseksualnosti veliki kamen spoticanja mnogim javnim ličnostima?

- Osude dugujemo malograđanskoj sredini. Sva sreća, mi smo dovoljno tolerantni da baš niko nije bio u zatvoru zbog svoje seksualne različitosti. Interesantno je da je predviđena kazna po tom zakonu bila od nekoliko meseci do nekoliko godina. Inače, ovim zakonom lezbejska ljubav nikada nije bila obuhvaćena.

UPOZORENJE: Zabranjeno preuzimanje, kopiranje ili bilo kakvo drugo korišćenje ovog intervjua bez dozvole uredništva portala Telegraf.rs. Prenošenje intervjua, dela intervjua ili fotografija smatraće se kršenjem autorskih prava.

(Mihajlo Pavić)