Evo kako izgledaju 32 sata u Černobilju (FOTO)
Najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije se desila 1986. godine u ovom ukrajinskom gradu. Sada je to "grad duhova" i još uvek se na ulicama mogu videti posledice ove nezapamćene nesreće
Nedavno je bloger sa "The Bohemian Blog"-a posetio zabranjenu zonu u Černobilju, uključujući i napušteni ukrajinski grad Pripjat, kao deo svoje turneje a njegovo razgledanje je trajalo 32 sata.
Tokom njegovog boravka fotografisao je dosta prizora: sela, kampove i železničke stanice u celoj zoni. Uspeo je da uđe u nedovršene reaktore 5 i 6, a došao je i do kobnog reaktora 4 i šetao je po zaraslim ulicama Pripjata, komunalno-dizajniranog grada za 50.000 ljudi koji je potpuno evakuisan za samo nekoliko dana aprila 1986. godine.
Černobiljska katastrofa je nuklearna nesreća koja se dogodila 26. aprila 1986. u nuklearnoj elektrani "Lenjin".
Smatra se je to najveća ekološka katastrofa u istoriji nuklearne energije.
Elektrana se sastojala od 4 reaktora tipa RBMK-1000, svaki reaktor je proizvodio 1 gigavat električne energije, a sva četiri reaktora su zajedno proizvodili oko 10 odsto ukupne električne energije trošene u Ukrajini.
Prva eksplozija na četvrtom reaktoru je prouzrokovala dalje eksplozije koje su praćene oslobađanjem velike količine radioaktivnog otpada u atmosferu.
Izgradnja reaktora broj 1 je počela 1970. godine. Počeo je sa radom 1977. godine, a zatim su sledili i reaktor broj 2 (1978), broj 3 (1981) i broj 4 (1983).
Još dva bloka, reaktor broj 5 i 6, su bili pod izgradnjom u vreme nesreće.
Eksplozija se desila na četvrtom reaktoru nuklearne elektrane „Lenjin“, u 01:23 po moskovskom vremenu. Glavni uzrok nesreće je pre svega nedovoljno ispitana tehnologija ovog tipa reaktora i njegova nestabilnost pri niskoj snazi ali takođe ne treba zanemariti ljudski faktor, loše upravljanje i nedovoljno iskustvo operatera.
Te večeri, kada se dogodila nesreća, predviđena je realizacija eksperimenta na reaktoru.
U gradu Pripjat, koji se nalazi na samo 3 kilometara iz reaktora četiri, stanovnici su videli eksploziju i dim.
Ništa se nije dogodilo u početku, iako je jedan izveštaj naveo da su se mnogi ljudi razboleli u prvih nekoliko sati, osećajući metalni ukus u ustima zajedno sa nekontrolisanim napadima kašlja i povraćanjem.
Broj smrtnih slučajeva povezan sa katastrofom u Černobilju je i dalje veoma teško izračunati zbog široko rasprostranjene i "podmukle" prirode zračenja.
Trideset jedna osoba je ubijena u eksploziji u reaktora četiri, 64 zbog akutnog trovanja zračenjem, navodi se u izveštajima UNSCEAR-a. Međutim, efekti katastrofe još uvek nisu u potpunosti poznati.
Neobične oblici raka i leukemije dijagnostifikovani su narednih godina, od Belorusije na severu do Bugarske na jugu.
Procene su pokazale da će 2065. godine biti oko 16.000 slučajeva raka tiroidne žlezde i 25.000 ljudi zaraženih drugim vrstama kancera uzrokovanih eksplozijom u Černobilju.
Danas, u Černobilju mogu da se vide radnici na reaktoru, njih oko 2.500. Nivo radijacije je i dalje visok, za oko 35 puta više od dozvoljenog nivoa. Timovi rade u smenama, ne više od pet sati dnevno i za to imaju 15 slobodnih dana provedenih daleko od radioaktivne zone za svaki mesec rada.
Tu mogu da se vide i pljačkaši, koji "operišu" po napuštenom naselju i uzimaju sve što može da im posluži. Oni su bili i prvi civilni posetioci, dok su se neki vratili da pokupe svoje stvari nakon evakuacije koja je trajala tri dana.
Ukrajinska vlada je dozvolila prve posete 2002. godine. Posle dve godine, Černobilj je zabeležio 870 turista koji su platili kartu, a do 2009. ih je bilo 7.500. Danas, oko 10.000 posetilaca godišnje poseti Černobilj.
Jedno vreme je bivši predsednik Ukrajine Viktor Janukovič zabranio posete, što je samo vratilo Černobilj na naslovne strane novina. Nesumnjivo, velika je zarada od turista i bilo je dosta neslaganja oko toga ko uzima novac od turizma.
Pripjat može da se vidi sa turističkim vodičem koji vodi posetioce kroz "grad duhova", i mogu da vide kako sad izgledaju napuštene škole, pozorišta, bazeni i sportske hale.
Turistima nije dozvoljeno da svuda zalaze, ali u nekom periodu imaju slobodu da pola sata prošetaju sami. U školama može da se vide razbacane gas maske, sovjetska propaganda na zidovima i dečije igračke.
Neke oblasti su radioaktivnije od drugih, a najaktivnije zarište se nalazi u "Luna Parku" u centru Pripjata. Tu možete da vidite memorijale, ruševine, groblja i nedovršene reaktore.
Spomenik vatrogascima je podignut nekoliko godina posle nesreće u regionu koji se polako oporavlja, ali ima na umu svoju prošlost.
(Telegraf.rs / Izvor:thebohemianblog.com)