OTKRIVAMO MISTERIJU: Evo zašto ceo dan pevamo pesmu koju smo upravo čuli!

Pevušenje pesme koju smo upravo čuli dolazi od toga što melodija predstavlja lep estetski doživljaj koji želimo da zadržimo i upamtimo i treba je razlikovati od muzičkih prisila u okviru opsesivno-kompulzivne neuroze ili muzičkih halucinacija

Ima li šta gore od toga kada ujutru ustanete, a vaš dragi odvrne do daske pesmu koju ne podnosite.

Preporučujemo

Osim što ćete tih desetak minuta "živeti u paklu", tu numere ćete, naposletku, ceo dan mazohistički pevušiti... I to će biti van vaše kontrole.

I tako sve dok kako umete i znate, pa makar i na silu, ne pronađete neku novu stvar koja će vam pomoći da se izvučete iz začaranog kruga. Sasvim je druga stvar, ukoliko ste imali sreće da se probudite uz taktove koje volite...

Kako god, tek ne verujemo da ima onih koji se nisu suočili sa fenomenom celodnevnog pevušenja pesme koju su upravo čuli. Stoga smo pokušali da rešimo ovu misteriju.

- Pesma ili melodija može da ima značenje prelaznog objekta. Deca u prevazilaženju separacione anksioznosti nose sa sobom u obdanište igračku ili ćebe (kao vezu sa kućom), a mi nosimo melodiju - počinje priču za Telegraf psihijatar i predsednica Udruženja muzikoterapeuta Srbije dr Ranka Radulović nastavljajući:

- Ukoliko je pesma ili melodija poznata i vezuje nas za neko vreme, mesto ili osobu, čini nam zadovoljstvo da obnovimo ta sećanja, tačnije negujemo tu simboličku vezu preko melodije - objašnjava Radulovićeva otkrivajući odakle još dolazi neodoljiva potreba za pevušenjem melodije koju smo "poslednju" čuli.

- Pevušenje pesme koju smo upravo čuli dolazi između ostalog i od toga što melodija predstavlja lep estetski doživljaj koji želimo da zadržimo i upamtimo - kaže ona.

Veoma je važno pritom razlikovati ovaj sasvim benigni fenomen od onih doživljaja koji prerastaju u patologiju.

- Melodija predstavlja unutrašnji regulator koji balansira aktivnost leve i desne hemisfere mozga. Ovaj fenomen je prolazan, ne spada u patologiju, ne ometa svakodnevno funkcionisanje i treba ga razlikovati od muzičkih prisila u okviru opsesivno-kompulzivne neuroze ili muzičkih halucinacija koje se javljaju kod nekih bolesti ili stanja - završava priču za Telegraf predsednica Udruženja muzikoterapeuta Srbije dr Ranka Radulović.

Eto, mi vam uz pomoć stručnjaka objasnismo, a na vama je da nas se prvi naredni put kada vas "zaposedne" ovaj fenomen - setite.

(Katarina Vuković)