NE PIŠE NAM SE DOBRO: Šta nas sve čeka u 2015. godini? (FOTO)

Iako se svi nadamo da će nam naredna godina doneti nešto bolje, istraživanja pokazuju suprotno. Iste boljke koje muče svet u poslednjih nekoliko godina će se nastaviti i u 2015. godini

Sve veće produbljivanje nejednakosti i gubitak poslova su samo neke činjenice koje možemo da očekujemo sledeće godine, saopšteno je na Svetskom ekonomskom forumu "Outlook on the Global Agenda" u petak.

Preporučujemo

Izveštaj je analizirao nekoliko trendova na osnovu proučavanja 1.800 stručnjaka, među kojima su ekonomski i politički eksperti. Centralno pitanje je bilo: Koja će pitanja zaokupiti pažnju svetskih lidera u narednih 16-18 meseci?

NEJEDNAKOST 

Naredne godine će biti sve veća nejednakost, kako u razvijenim, tako i zemljama u razvoju gde polovina siromašnog stanovništva kontroliše manje od 10 odsto svog prirodnog resursa.

- Nejednakost je jedan od ključnih izazova našeg vremena - napisala je Amina Muhamed, specijalni savetnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Ova činjenica je najupadljivija u razvijenim zemljama kao što je SAD, gde 1 odsto populacije uzima četvrtinu prihoda zemlje.

KONSTANTNI PORAST NEZAPOSLENOSTI

Dok se zemlje oporavljaju od globalne recesije iz 2008. godine, one su pokazale i značajan ekonomski rast ali mnoge od njih su samo održavale isti nivo nezaposlenosti.

Iako je većina svetskih ekonomija u oporavku, stručnjaci se slažu da postoje rešenja. Pre svega, kažu da su investicije potrebne u obrazovanju. Misli se na učenje rešavanja zadataka koje mašine ne mogu da urade, kao što je saradnja, stvaranje i liderstvo.

NEDOSTATAK LIDERSTVA

Svetski lideri nisu učinili ništa da bi sprečili ekonomsku krizu i nisu uspeli da odgovore na globalne pretnje, kao što su klimatske promene. Kao rezultat toga, oko 86 odsto ispitanika kaže da postoji kriza u vođstvu.

Ispitanici su identifikovali nekoliko stvari koje dobar lider treba da ima na umu ako bi želeo da povrati poverenje javnosti: vrline, globalnu interdisciplinarnost, perspektivu, "jaku" retoriku, empirijsko planiranje na duži rok, socijalna pravda kao prioritet, dobrobit pre finansijskog rasta, emaptija, hrabrost i moralnost.

KONKURENCIJA MEĐU NARODIMA

SAD su i dalje vodeća ekonomska sila u svetu, prema odgovorima 45 odsto ispitanika. Ali, Kina, Japan i Evropska Unija "dišu za vratom" Amerikancima. Sve više je naciija koje beleže ekonomski rast, a samim tim se stvara i konkurencija među državama.

Teritorijalne razmirice u Južnom kineskom moru, rusko-ukrajinski konflikt i politička netrepeljivost na Bliskom istoku su takođe stvari zbog kojih postoji mržnja među državama.

SLABLJENJE REPREZENTATIVNE DEMOKRATIJE

Svetska ekonomska kriza je bila moćni katalizator za urušavanje poverenja javnosti u političke institucije. Poslednjih godina se pokazalo da su građani odbijali da čekaju promene i izlazili su na ulice u vidu masovnih demonstracija.

Stručnjak Horhe Soto smatra da su glavnu ulogu u protestima uzeli mladi, a najnoviji primer su demonstracije u Hong Kongu.

RAST ZAGAĐENJA U ZEMLJAMA U RAZVOJU

Industrijalizacija zemalja u razvoju stvara neodrživ nivo zagađenja širom sveta, dok razvijene zemlje ne regulišu svoje emisije ugljenika. Najveće zagađenje se manifestuje u Aziji, u delovima Indije i Kine.

Podaci govore da je zagađenje doprinelo 1.2 miliona preranih smrti u 2010, što predstavlja gubitak od 25 miliona godina zdravog života.

LOŠE VREMENSKE PRILIKE

Ekstremni vremenski uslovi su glavna posledica klimatskih promena, koji postaju sve učestaliji i nepredvidivi. Izbacivanje izveštaja u javnost se poklapa sa godišnjicom jedne od najmoćnijih oluja koje su pogodile zemlju, tajfuna Haijan na Filipinima.

RAST NACIONALIZMA

Uprkos naslovima da je najveći intenzitet nacionalizma na Bliskom istoku i u jugoistočnoj Aziji, istraživanja pokazuju suprotno. Nacionalistička strast će biti u 2015. godini najjača u Evropi.

Kao primer se navode referendumi u Škotskoj i Kataloniji.

SUŠE

Nestašice vode širom sveta su pojačane uporedo sa vremenskim neprilikama, kao što je suša. Klimatske promene će nesumnjivo stvoriti dodatni "stres" u mestima koja se bore sa nedostatkom vode.

Čak i tamo gde ima resursa u izobilju, ipak milioni ljudi nemaju pristup vodi. Primer su bogati Ujedinjeni Arapski Emirati, koji imaju manjak resursa vode dok im finansijska sredstva ne nedostaju.

(Telegraf.rs)