Za spavanje na poslu ide i 13. plata!

Istraživanja pokazuju da u javnim preduzećima svaki efektivan sat rada košta 809 dinara, dok za isto vreme zaposleni u privatnoj firmi zaradi svega 226 dinara. I radni dan je u proseku kraći za čak četiri sata

Brojne su privilegije državnih službenika u odnosu na zaposlene u privatnom sektoru i podrazumevaju redovne doprinose, bonuse, jubilarne nagrade ali i 13. platu

Preporučujemo

Istraživanja pokazuju da u javnim preduzećima svaki efektivan sat rada košta 809 dinara, dok za isto vreme zaposleni u privatnoj firmi zaradi svega 226 dinara. I radni dan je u proseku kraći za čak četiri sata.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, smatra da je srećnik svako u Srbiji ko ima državni posao.

Darko Marinković, profesor sociologije rada, smatra da je zarada u državnoj službi sigurnija, plata je redovna, radnici uživaju viši stepen socijalne zaštite i prava i uspešnije funkcioniše sistem kolektivnog pregovaranja.

- To je civilizacijski nivo, a ne privilegija ljudi koji tamo rade. To su tekovine savremenog doba, a sporno je što ta prava nemaju i oni u privatnom sektoru. Ne može se reći da su to velike plate i pogrešna je slika da tamo teče med i mleko. Ni njihov posao nije nimalo lak. I tamo ima radnika i neradnika, ali protivim se slici koja se stvara da je u državnoj službi sve potaman. Sve zavisi kako je sistem uspostavljen i tu ne možemo kriviti zaposlene. Treba se izboriti da sve plate budu pristojne i uspostaviti nivo solidarnosti sindikata, koji će se za to izboriti - navodi on.

- To je u svakoj zemlji tako. Državna služba je svuda cenjena, ali trebalo bi da budemo svesni da u drugim zemljama službenici nisu postavljeni partijski. Oni su profesionalci, činovnici koji se ne menjaju u zavisnosti od promene vlasti - kaže ona.

- Kod nas imamo konglomerat starih i novih kadrova. Sada, međutim, ni njima nije dobro. Ogroman broj zaposlenih uticao je na smanjenje njihovih zarada, pa se više ne mogu pohvaliti rastom, već smanjenjem plata, ali i dalje imaju sigurnost posla. Državni činovnici su u Srbiji zaštićeni kao beli medvedi. Radili ne radili, oni posao imaju, a u tome ih štiti i Zakon o državnom službenicima -  navodi Savić.

Naša sagovornica navodi da je u privatnom sektoru stres od gubitka posla gotovo svakodnevan, a zaposleni rade sve što im se kaže, ne traže isplatu prekovremenih sati i vode se devizom - dobro je samo da imaju bilo kakav posao, pišu "Novosti.rs".

- Njihove zarade su i do 30 odsto manje, što je van pameti. Državni službenici imaju dnevnice za putovanja u zemlji i inostranstvu, prekovremene sate. Upravo sindikat teži da se sva ta prava izjednače - kaže Savić.

Analize Centra za istraživanje u privredi pokazuju da se u Srbiji u državnim preduzećima u administraciji efektivno radi tri sata i 45 minuta dnevno, a na terenu 25 minuta duže. Istovremeno se kod privatnika radi efektivno sedam sati i 18 minuta, dakle skoro četiri sata duže.

Prostom računicom dolazi se do zaključka da je zaposleni na državnim jaslama po satu plaćen čak tri i po puta više nego njegove kolege zaposlene kod privatnika. Prosečna zarada u javnim preduzećima je viša od 67.000 dinara, dok je kod privatnika oko 39.000. U celom javnom sektoru prosek je prema nekim proračunima oko 50.000 dinara.

- Uvećane dnevnice za rad na državni praznik su za nas misaona imenica", kaže Maja P. zaposlena u jednoj beogradskoj parfimeriji. Popis robe radi se gotovo uvek upravo tada kada svi odmaraju, na državni praznik i to traje nekada i po 12 ili 14 sati. Nijedan naravno nije plaćen. Postoji zimski odmor u trajanju od pet radnih dana i letnji od 10. To je ukupno 15 radnih dana, što u državnoj službi nemaju ni početnici.

Nasuprot njoj, Mirjana O. zaposlena je u javnom preduzeću i ima godišnje 25 radnih dana odmora, a dnevnice za rad praznikom ili za noćni rad se podrazumevaju.

- Kada dođe neki državni praznik nastanu svađe ko će da radi, jer se za par sati rada dobija dobra dnevnica. Topli obrok i markica se podrazumevaju, a na naknadu imamo pravo i u slučaju smrti najbližeg ili za rođenje deteta. U tim slučajevima na račun dobijemo prosečnu platu, što je oko 50.000 dinara - kaže ona.

(Telegraf.rs)