OVO SU NAJVEĆE TAJNE UDBE I KOS-A: Otvoreni tajni dokumenti CIA!

FBI i CIA detaljan uvid u sastav špijunskih službi dobili su od vođe jugoslovenske imigrantske grupe u Austriji i Njemačkoj

Dokumenti CIA i FBI, skrivani desetinama godina, konačno su se našli pred očima javnosti otkrivajući način funkcionisanja jugoslovenskog državnog sekretarijata za unutrašnje poslove, odnosno bivše Uprave državne bezbednosti, popularne UDBE i Kontra-obaveštajne službe, odnosno KOS-a, piše Jutarnji list.

Preporučujemo

Konkretno, depeša od 28. septembra 1956. godine bavi se organizacijom i operacijama jugoslovenskih obaveštajnih službi, kao i elitnom jedinicom kojoj je zadatak da kontroliše sve ljude u DSZUP-u.

Neimenovani izvor A-IV poziva se na prijatelja iz Graca, za kog tvrdi da je vođa jugoslovenske imigrantske grupe u Austriji i zapadnoj Nemačkoj i da vodi obaveštajnu mrežu unutar te organizacije posvećenu prikupljanju informacija o jugoslovenskim obaveštajcima koji operišu na tom području.

Neimenovani prijatelj navodi da je Odeljenje XII jedna od najvažnijih grupacija unutar DSZUP-a, da imaju svoje “ljude” u svakom bitnom preduzeću i da jedino Tito i Ranković, ministar unutrašnjih poslova, nisu bili pod kontrolom te jedinice.

Najviši kadrovi obučavani su, navodi se u depeši, u Saveznoj centralnoj školi državnog sekretarijata za unutrašnje poslove u Beogradu i njihova obuka je trajala četiri godine. Niži činovnici su išli u niže škole ili su završavali kurseve. Povremeno su regrutovali kadrove i iz škole u Kamenici, gde su se obučavali budući KOS-ovci, a u njihovoj obuci, osim domaćih instruktora učestvovali su i bivši nemački kontraobaveštajci, sada zarobljenici.

U Kamenici su postojala dva smera - diplomatski i unutrašnji, na kojem se izučavalo zakonodavstvo, detektivski rad, nadzor, korišćenje radija i prijemnika, a polagali su i vožnju svih vrsta vozila. Izvor A-IV u depeši navodi da su postojale tri vrste saradnika: informatori, agenti i rezidenti. Prva kategorija se obično birala iz redova onih kojima se moglo zapretiti sa nekoliko godina zatvora.

Plaćalo im se od slučaja do slučaja, a najveća nagrada im je bila zapravo da ih krivično ne gone. Rezidenti su bili birani među najlojalnijim članovima, njihov posao je bio da sakupljaju informante i da šalju izveštaje svake dve nedelje. Oni su bili zaštićeni, ali zapravo nisu znali za koga rade - KOS ili DSZUP.

Osim detaljne provere kadrova, postojala su i određena pravila koja su morala biti ispoštovana, kao što je da informator mora da bude dobar komunista, ne sme da pije alkohol i mora da bude u stanju da ćuti, mora da ima dobar ugled, da zna da piše i čita i da je talentovan za pamćenje i posmatranje. Agente u inostranstvu vrbovali su visokom platom ili dozvolom da rade na crnom tržištu.

(Telegraf.rs)