UŽAS AMERIČKE DEMOKRATIJE: Kako republikanci nameštaju izbore bez kršenja zakona (FOTO)

Krojenje izbornih distrikata je najstrože zabranjeno. Ipak, to ne sprečava ljude željne vlasti da zaobiđu pravilo, ne prekrše zakon i da se narugaju svojoj demokratiji koju su njihovi preci krvlju gradili

Kao što svi vrlo dobro znaju, Sjedinjene Američke Države su, kao što im i ime kaže, podeljene na savezne države, kojih ima tačno pedeset.

Preporučujemo

Same države su podeljene na okruge ("counties", doslovno grofovije usled kolonijalne prošlosti, međutim s obzirom da Amerika nije monarhija već republika ovaj prevod se nikada ne koristi), ali oni igraju ulogu samo u pogledu administrativne vlasti, dok se za izbore za Kongres koristi podela na izborne distrikte koji uglavnom ne odgovaraju granicama okruga.

Premda svaka savezna država na osnovu broja stanovnika ima fiksiran broj članova u Predstavničkom domu (kongresmena), koji po svojoj suštini odgovara našoj Narodnoj Skupštini kao jednodomnom parlamentu, granice izbornih distrikata iz kojih će kongresmeni biti izabrani su u punoj nadležnosti državnih skupština.

Tu nastaje problem.

Iako je takozvani "gerrymandering", odnosno krojenje teritorija sa ciljem udešavanja rezultata izbora, najstrože zabranjen, uvek je moguće zaobići pravilo, ne prekršiti zakon i narugati se svojoj demokratiji koju su Amerikanci počev od kraja 18. veka krvlju gradili.

Premda na današnjim izborima na kojima se bira u potpunosti novi sastav Predstavničkog doma (kod nas: opšti izbori), zajedno sa trećinom senatora, niko ne može da kaže koja će od dve dominantne stranke prigrabiti većinu ukupnih glasova građana, prilično se pouzdano može kazati da će republikanci osvojiti od četiri do deset novih mesta.

Kako je to moguće?

Da bismo vam odgovorili na ovo pitanje osvrnućemo se na slučaj novog krojenja teritorija izbornih distrikata koje je skupština Pensilvanije izvela krajem 2011. godine, a čije će se posledice osetiti tek danas.

Konkretnije, pogledajte na slici ispod kako izgleda Distrikt 7, koji mnogi američki analitičari nazivaju "monstrumom" i veruju da će se u budućnosti naći u udžbenicima kao najbolji mogući primer "gerrymandering-a".

Ovaj distrikt se proteže kroz pet okruga i na pojedinim je mestima uzak samo 250 metara. Uključena je u njega čak i jedna rečna ada iako ne postoji nikakav most koji je spaja sa obalama.

O čemu se radi? Jednostavno je.

Amerikanci mahom uvek glasaju za jednu partiju, zbog čega su takozvani "primarni" izbori, odnosno oni unutarstranački kada se biraju kandidati, često važniji od ovih regularnih. Pošto se zna tačno kako koji deo grada, okruga, države i čitave zemlje glasa, veštačkim spajanjem tih teritorija tako da jedna stranka ima većinu moguće je u potpunosti promeniti volju glasača i naroda i kompletno izolovati i onemoćati manjinu.

Primera radi, ako u jedan distrikt stavite 55 odsto svojih sigurnih glasača, preostalih 45 odsto koji bi glasali za suparnike sigurno gube bitku i bacaju glasove. Ako tako skrojite sve distrikte, imate sigurnu pobedu u džepu.

Pensilvanijska skuština je usvajanjem nove distriktne podele obrnula stvari u potpunosti: po prethodnom planu, demokrate su imale prednost, dok po ovom prednost imaju republikanci. Pensilvanija nije jedina država u kojoj je ovo izvedeno. Kao što rekosmo na početku, uprkos tome što se ne zna ko će osvojiti ukupnu većinu glasova, gotovo je sigurno da će republikanci imati većinu u donjem domu Kongresa.

(V. V.)