U Srbiji 200.000 ljudi ima Alchajmerovu bolest!

Naučnici još nisu otkrili uzrok nastanka bolesti, ali je poznato da jedna od promena u mozgu, koja se smatra odgovornom za pojavu bolesti, počinje ubrzano da se stvara i 20 godina pre postavljanja prve dijagnoze

Istraživanja pokazuju da na svakih sedam sekundi jedna osoba u svetu oboli od ovog oblika demencije. Naučnici još nisu otkrili uzrok nastanka Alchajmerove bolesti.

Preporučujemo

U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 40 miliona ljudi, dok se prema nezvaničnim podacima procenjuje da u Srbiji ima oko 200.000 obolelih. Istraživanja pokazuju da na svakih sedam sekundi jedna osoba u svetu oboli od ovog oblika demencije, piše Politika.

Nemogućnost pamćenja novih informacija i događaja, zaboravnost, nervoza, zbunjenost, ponavljanje pitanja i gubitak interesovanja, loša orijentisanost u vremenu i prostoru, samo su neki od simptoma koje imaju osobe obolele od Alchajmerove bolesti, a njihovo rano uočavanje i dijagnostikovanje omogućava poboljšanje kvaliteta života pacijenata i odlaže dalju progresiju bolesti čak i do pet godina.

Stručnjaci objašnjavaju da je Alchajmerova bolest najčešći oblik demencije i da gotovo 70 odsto dementnih osoba pati od ovog oboljenja. Naučnici još nisu otkrili uzrok nastanka bolesti, ali je poznato da jedna od promena u mozgu, koja se smatra odgovornom za pojavu bolesti, počinje ubrzano da se stvara i 20 godina pre postavljanja prve dijagnoze. Upravo zato je i rano prepoznavanje simptoma dosta teško jer spora i postepena progresija bolesti čini da se problemi sa pamćenjem često zanemare i previde.

Alchajmerova bolest je, ističe dr Slavica Golubović, psihijatar Gerontološkog centra, dobila epidemijske razmere i može se reći da je postala pošast 21. veka.

– Za njeno postojanje zna se duže od sto godina, ali tek se poslednjih decenija, sa produženjem životnom veka stanovništva, sagledavaju njene razmere. Od velikog značaja je pravovremeno prepoznavanje simptoma bolesti, kako bi pacijent počeo sa primenom adekvatne farmakološke, ali nefarmakološke terapije, u cilju poboljšavanja kvaliteta njegovog života – dodaje Golubovićeva.

Produženje životnog veka i problem sve starijih nacija predstavlja pogodno tle za drastično povećanje broja osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Procenjuje se da će se broj obolelih udvostručiti u narednih deset godina.

Bolest se najčešće javlja nakon 65. godine života, a neretko i ranije. Statistika pokazuje da svaka sedma osoba starije životne dobi oboleva od Alchajmerove bolesti, a svaka druga starija od 85 godina. Uočeno je da žene češće obolevaju, a kada bi životni vek trajao duže od 120 godina – svi bi oboleli od Alchajmerove bolesti.

U proteklom periodu poboljšana je dijagnostika, terapija i podrška obolelima i njihovim porodicama, primetno je da i dalje postoje veliki problemi zbrinjavanja osoba sa Alchajmerovom bolešću.

Bolest u toku svoje evolucije dovodi do smanjenja samostalnosti obolele osobe, a potom i do potpune zavisnosti od negovatelja, što predstavlja veliko opterećenje – fizičko, emotivno i ekonomsko, za porodice, ali i društvo u celini.

U Domu za stare „Bežanijska kosa” otvoreno je renovirano posebno odeljenje za smeštaj osoba obolelih od demencija i Alchajmerove bolesti. U kutku za nepokretne i teško pokretne korisnike u odmakloj fazi bolesti nalazi se 106 postelja.

Kako objašnjava Suzana Mišić, direktorka Gerontološkog centra Beograd, pored nege i zdravstvene zaštite, za korisnike će biti organizovana i radna terapija po posebnom protokolu prilagođenom osobama obolelim od demencije.

- U odeljenju ćemo organizovati i savetodavni rad sa članovima porodica obolelih korisnika. Adaptacija dela u kojem su smeštene osobe koje pate od demencije i Alchajmera trajala je tri meseca. Za to vreme su okrečene sve sobe i zajednički prostor, popravljena kupatila. Prostor je dodatno oplemenjen i nabavljena je odgovarajuća opreme za rad sa korisnicima – poručila je direktorka Gerontološkog centra Beograd.

(Telegraf.rs / Politika)