HOĆEMO LI DOBITI PARE? Ovo su mere s kojima će Srbija pred MMF!

Potpisivanje sporazuma s MMF-om zavisi od ocene plana ministra finansija da smanji troškove države. Evo šta će ministar sve izložiti u svom planu i šta nam može doneti potpisivanje ovog sporazuma

Sasatanak koji je planiran u Narodnoj banci Srbije označava početak razgovora delegacije Srbije, koju predvode guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Dušan Vujović, i misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođene Zuzanom Murgasovom.

Preporučujemo

Vujović je izjavio da je dogovorena solidna osnova za pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i da će se razgovarati o makroekonomskim projekcijama, a potom i o smanjenju troškova i o javnim preduzećima.  

Tokom posete misije, koja će boraviti u Beogradu do 20. novembra, biće obavljene konsultacije po članu IV Statuta MMF-a, a razgovaraće se i o ekonomskom programu koji bi bio podržan novim aranžmanom sa MMF.

Misija MMF-a bi trebalo da oceni program fiskalne konsolidacije do kraja meseca.  Ako sve bude po planu i kako treba, Srbija bi već od januara naredne godine ponovo ušla u grupu zemalja koja s Fondom ima aranžman.

- Danas i sutra će biti reči o makroekonomskim projekcijama, dok će se sledeće nedelje diskutovati o najbolnijim pitanjima, a to su smanjenje troškova i stanje u javnim preduzećima - otkriva ministar finansija.

Podseća da se u programu štednje krenulo od plata i penzija, što je već ušlo u rebalans budžeta, a ministar finansija je najavio da, kad je reč o javnim preduzećima, treba smanjiti troškove, popraviti menadžment strukturu, odnosno napraviti korporativnu i efikasnu strukturu, što podrazumeva i otpuštanja. 

- Nema više oblasti u kojoj ćemo davati subvencije od kojih nema efekta. Potrebno je smanjiti subvencije „Železnicama“, na primer, gde one ne daju rezultat. Pametnije je dati podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli nekog na svom posedu, bavi se stočarstvom, voćarstvom - objašnjava ministar.

Master plan za javna preduzeća koji, pre svega, predviđa dubinsku kontrolu njihovog rada, za dve-tri nedelje biće predstavljen javnosti, a do kraja godine stupiće na snagu.

- Javna preduzeća moraju smanjiti troškove, napraviti korporativnu i efikasnu strukturu menadžmenta. Postoji čitav set odluka koje bi trebalo da omoguće da, recimo, firme poput “Srbijagasa” rade bolje. Analize su pokazale da postoji mnogo prostora za uštede i u „Srbijagasu“, ali i u EPS, „Poštama“ - otkriva Vujović.

Ministar finansija kaže i da će “verovatno biti otpuštanja, odnosno racionalizacije broja zaposlenih, kao što bi to učinio svaki poslodavac na Zapadu”.

- EPS ima 600 direktora, a firmi takve veličine nije potrebno više od 100 direktora. Ima i 14 profitnih centara, a dovoljna su samo dva ili tri.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen kaže da zna da je Vujović pripremio nekoliko scenarija fiskalne konsolidacije koji će detaljno biti razmotreni u pregovorima s Fondom.

- Činjenica da MMF dolazi znači da je Vlada spremna, u suprotnom ne bi došli. Optimističan sam da može da bude postignut dobar rezultat, ali ništa ne treba prihvatiti zdravo za gotovo kad su u pitanju tako komplikovane stvari - zaključuje Verheijen.

Sporazum koji Srbija planira da sklopi s MMF-om povoljan je jer podrazumeva "mere predostrožnosti" i sprovođenje mera koje su definisane budžetima do 2017. godine

PREDLOZI VUJOVIĆA ZUZANOVOJ

1. Samnjenje minusa budžetske kase

2015. - 700.000 evra

2016. -  milijardu evra

2017. - 1,5 milijarda evra

2. Javna preduzeća i firme u restruktuiranju

Cilj je da država poveća prihode od poreza i prestala da gubi veliku količinu novca na finansiranje propalih državnih preduzeća. Za 403 firme u restruktuiranju postoje zainteresovani investitori, a za 99 nije zainteresovan niko, pa im preti stečaj i gašenje.

3. Umanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru

U naredne tri godine trebalo bi da se reši problem viška zaposlenih u javnim preduzećima, a broj ljudi koji se do sada navodio je od 50.000 do 100.000 ljudi.

4. Refinansiranje skupih kredita jeftinijim

Samo za kamate na ranije uzete kredite u ovoj godini ćemo platiti 1,2 milijarde evra. Cilj je da se u toku naredne godine skupi krediti zamene jeftinijim, koje će biti moguće dobiti kada se na program fiskalne konsolidacije stavi pečat MMF-a.

5. Smanjenje iznosa subvencija

Umanjenje za 1,4 umesto 1,5 milijardi dinara. Ukidanje subvencija veleposednicima, smanjenje i ukidanje subvencija javnim preduzećima.

6. Podizanje iznosa naknade za tranzit gasa kroz Srbiju

Ova mera odnosi se na postojeće naknade koje će se svakako menjati nakon gradnje Južnog toka.

7. Reforma poreske uprave

Cilj je efikasnija uprava sa kvalitetnijim bazama podataka i kadrovima

8. Zamrznute plate u javnom sektoru i penzioje na nivou iz 2014. do kraja 2017. godine

9.  Zabrana novog zapošljavanja u javnom sektoru do kraja 2017. godine

Ostaje na snazi otvaranje novog radnog mesta samo uz paraf ministra finansija, do okončanja programa fiskalne konsolidacije

10. Smanjenje sive ekonomije u svim sektorima

Pojačane finansijske kontrole koje će biti unapređene i novim Zakonom o inspekcijskom nadzoru mogu svesti sivu ekonomiju na minimum i doneti budžetu doneti novih 700 miliona evra dobiti

(Telegraf.rs)