CRNA STATISTIKA: U Srbiji 33. 000 ljudi godišnje oboli, a 21. 000 umre od karcinoma!

Istraživači kažu da je genetskim faktorima prouzrokovano svega 10 odsto slučajeva raka, dok 90 odsto, nastaje pod uticajem ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline

Broj obolelih i umrlih od raka u neprekidnom je porastu. Godišnje, u svetu od karcinoma i tumora oboli 14 miliona ljudi, a u Srbiji oboli 33.000, a umre 21.000 ljudi.

Preporučujemo

Kako pišu "Novosti", istraživači, ipak, procenjuju da bi primenom svega što se zna o prevenciji, moglo da se spreči čak do dve trećine novih slučajeva karcinoma! Genetskim faktorima prouzrokovano svega 10 odsto slučajeva raka, dok 90 odsto, nastaje pod uticajem ponašanja ili štetnog delovanja iz okoline.

- Za nastanak karcinoma se ne može odrediti jedan presudan faktor, ukoliko bi tako nešto postojalo, njegova eliminacija bi dovela do iskorenjivanja bolesti - kaže profesor dr Vladimir Kovčin, onkolog u KBC "Bežanijska kosa".

Profesor Kovčin kaže da je epidemija malignih bolesti posledica globalne kontaminacije prirode, kako zemljišta i vode, tako i vazduha.

- Svugde možete naći kancerogene materije. U prošlosti se proizvodnja hrane nije bazirala na hemiji i veštačkom povećanju prinosa. Do pre nekoliko decenija naše majke su svaki dan spremale svežu hranu sa pijace. Nije bilo konzervansa, ni polugotovih i gotovih jela. Sa višestrukim povećanjem populacije u svetu i potreba za hranom je rasla. Traženi su načini da se proizvede što više i što brže, a posledica toga je i epidemija karcinoma - kaže profesor Kovčin.

Dokazano da ljudi koji konzumiraju samo meso i pušači imaju najveći rizik za obolevanje od karcinoma.

- Kada govorimo o ishrani kao faktoru rizika, jasno je dokazano da konzumiranje dimljenog mesa, roštilja pečenog na uglju povećava rizik za nastanak karcinoma želuca i debelog creva. Uzrok je najverovatnije, kao i u duvanskom dimu, prisustvo aromatičnih ugljovodonika - objašnjava profesor Kovčin.

Stres, gojaznost  i nedostatak fizičke aktivnosti takođe se smatraju faktorima rizika za rak.

- Stres povećava nivo adrenalina. Adrenalin dovodi do smanjenja pa i blokade nekih od funkcija imunskog sistema. Oslabljen imunitet dovodi do nemogućnosti eliminacije novonastalih malignih ćelija. Kada njihov broj pređe bilion ili veličinu od jednog kubnog centimetra, tumor dobija svoje krvne sudove i imunski sistem više ne može da ga zaustavi u daljem rastu - objašnjava profesor Vladimir Kovčin.

On dodaje da se u masnom tkivu talože hormoni i neka od štetnih hemijskih jedinjenja. Sa druge strane, nedostatak fizičke aktivnosti dovodi i do slabljenja imuniteta, sporijeg metabolizma i eliminacije toksina iz organizma.

(Telegraf.rs)