PONOVO RADI GRANICA: Posle 10 godina otvara se prelaz Srbija - Rumunija kod Kikinde (FOTO)

Deset godina nakon zatvaranja graničnog prelaza Nakovo – Lunga kod Kikinde, užurbano se radi na ponovnom otvarnju ove granice. Kako Telegraf.rs saznaje, nju bi trebao da otvori lično premijer Rumunije. Ipak, stvar ne ide glatko zbog nedostatka komunikacije između grada i država

Deset godina nakon zatvaranja graničnog prelaza Nakovo – Lunga kod Kikinde, užurbano se radi na ponovnom otvarnju ove granice, a kako Telegraf.rs saznaje nju bi trebao da otvori lično premijer Rumunije Viktor Ponta, za dve nedelje! Ipak, nije sve sjajno Rumuni su sve završili, asfaltirali put, obnovili kabine za smeštaj granične policije i carine, dok je sa srpske strane sve još u fazi radova, a i oni su često prekidani zbog takvih sitnica, kao što je naprimer nedostatak optičkog kabla!

Opština Kikinda na čelu sa njenim gradonačelnikom Pavle Markovim podnela je zahtev premijeru Srbije, ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova, ministarstvu finansija - Upravi carina i svim drugim relevantnim institucijama s molbom da se ova granica što pre otvori jer bi to bio ekonomski spas za ovaj grad, ali i Severnobanatski okrug.

Potpuna rekonstrukcija drumskog graničnog prelaza Nakovo - Lunga biće završena do 05.11.2014. godine, s tim da Vlada Rumunije želi da istovremeno otvori sva tri granična prelaza ( Nakovo - Lunga, Vrbica - Valkanj i Jaša Tomić - Fenj ) do polovine novembra ove godine. Jedan od najvažnijih razloga za to je i očekivanje susedne države da će Evropska komisija u drugoj polovini novembra doneti odluku da će rumunski aerodromski granični prelazi biti prihvaćeni kao deo Šengenske zone, što znači da će potom svi ostali kopneni doći u složeniji režim otvaranja.

Takođe, ako ih pre tog datuma otvorimo možemo sigurno da računamo na četiri - pet miliona evra od IPA 2 CBC Romania - Serbia za potpuno njihovo prilagođavanje šengenskim pravilima.

Svesni važnosti i uloženog višegodišnjeg truda opština Kikinda je zajedno sa Direkcijom za izgradnju grada, JP "Putevi Srbije", JP "Telekom Srbija" i Pokrajinskim sekretarijatom za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu AP Vojvodine izdvojilo skoro 23 miliona dinara za rekonstrukciju GP Nakovo - Lunga u skladu sa minimalnim zahtevima koje nam je postavila Uprava granične policije Republike Srbije. U planiranom vremenu biće proširen kolovoz za potrebe tzv. zaustavne trake na kontrolnom delu puta ( po dve izlazne i ulazne trake ), kupljena je tipska kontrolna kabina - koja će se naći na sredini kolvoza u delu kontrolne tačke, nabavljena je dvostrana elektronska rampa, biće pojačana javna rasveta - čime će biti omogućen rad i u večernjim satima ( od 07:00 do 19:00 sati po srpskom vremenu ), u toku je potpuna rekonstrukcija objekta za rad dežurne službe Granične policije i Carine, a potom sledi i podizanje ograde. Uskoro očekujemo i početak radova JP "Telekom Srbija" na dovođenju 780 metara optičkog kabla do kontrolne tačke (investicija vredna 1,1 miliona dinara, finasira "Telekom Srbija" ).

Kikinda je spremna da u skladu sa zahtevom susedne Rumunije drumski granični prelaz Nakovo - Lunga bude otvoren u periodu od 08. do 12. novembra ove godine. Oko navedene važne ideje ujedinjen je široki front zvaničnika i ljudi od struke koji nedvosmisleno prepoznaju interes trajnog otvaranja drumskog graničnog prelaza kod Kikinde, inače najvećeg grada sa naše strane granice, koja se sa Rumunijom proteže 548 kilometara. Inače, rumunska strana je već instalirala kontrolne kabine na GP Lunga, natkrila i dodatno osvetlila prostor, dovela optiku, podigla ogradu i asfaltirala prošireni deo puta gde se odvija kontrola putnika.

Granični prelaz Nakovo - Lunga kod Kikinde zatvoren je 2004. godine, zbog uvođenja viza Srbiji, ali on je, kako saznajemo više puta do sada privremeno otvaran, a u tim prilikama zabeležen je veliki broj prelaza granice, što znači da za njom postoji itekako interesovanje. Tako je samo prilikom tri privremena otvaranja u 2013. godini vladalo je izuzetnoveliko interesovanje, granicu je prešao veliki broj putnika, naročito državljana Rumunije.

Iz uporednih informacija za tri banatska granična prelaza ka Rumuniji, vidi se da je na graničnom prelazu Nakovo – Lunga, tokom privremenog otvaranja u decembru, bilo tek nešto manje putnika nego na međunarodnom Srpska Crnja – Žombolj (koji radi 24 sata i gde se odvija promet i kamionima), a da je u poređenju sa Jašom Tomićem preko Nakova (Kikinde) protok ljudi bio veći za 3,5 puta.

Kikinda je jedna od retkih sredina u Srbiji koja ima suficit u poslovanju sa Rumunijom. Do kraja novembra izvoz je bio 18.519.819 evra, a uvoz 8.622.882, čime je ostvaren suficit od 9.896.937 evra i to je odraz makroekonmskih pokazatelja. No, kada su u pitanju mikroekonomski, u danima kada je granični prelaz Nakovo – Lunga privremeno otvoren promet u supermarketima u Kikindi bio je veći i do 80 odsto u poređenju sa istim danima prethodne sedmice (podaci trgovinskih preduzeća „Angropromet“, „Roda“, „Maxi Delhaize“, „Idea“). I pored toga što je Rumunija članica Evropske unije, pogranična rumunska sela i dalje su nedovoljno razvijena i najbliži veći grad im je upravo Kikinda, u koju redovno dolaze radi snabdevanja, svaki put kada je granični prelaz otvaren. Prilog u dodatku: Dopis trgovinskog preduzeća „Angropromet“ iz Kikinde.

Granični prelaz Nakovo – Lunga udaljen je od Kikinde svega 10 km. Do granične međe sa srpske strane postoji dobar asfaltni put, tako da nisu potrebna nikakva značajna ulaganja. Takođe, i sa rumunske strane postoji dobar asfaltni put do same granice, tako da ni na drugoj strani nisu potrebna infrastrukturalna ulaganja. To je put: Kikinda – Nakovo (oznaka puta: broj 3) i dalje Lunga – Komluš Mare (Comlosu Mare) oznaka puta: 594A – Semikluš (Sannicolau Mare) – Čanad (Cenad) do granice sa Mađarskom (oznaka puta: 59C) ili pravac Žombolj (Jimbolia) – Temišvar (Timisoara), oznaka puta: 59A.

Sve ovo znači da u Kikindi, bez ikakvih ulaganja, postoji infrastruktura koja bi mogla da zadovolji čak i promet određenih vrsta roba, tako da vrlo brzo ovim pravcem može da bude uspostavljen i robni promet. Ovaj pravac je najkraći za sve u trouglu Kikinda – Sombor – Subotica. Na taj način otvara se i veća mogućnost saradnje sa županijom Arad, koja je do sada bila potpuno neiskorištena, a u čijoj okolini ima više mesta nastanjenih srpskim življem. Ovo je ujedno i najkraći put iz Hrvatske na pravcu Osijek – Sombor – Senta – Ada – Kikinda – Temišvar.

Na graničnom prelazu već postoji objekt za rad Granične policije i Carine sa priključkom za struju, vodu, gas, a u pripremi je i dovođenje optičkog kabla, a kako Telegraf.rs saznaje baš njegov nedostatak blokirao je nedavno radove. I sa rumunske strane postoji adekvatan objekat.

U Kikindi već radi međunarodni železnički granični prelaz tako da ne postoje kadrovske prepreke za rad ovog graničnog prelaza, jer ima dovoljno carinika i graničnih policajaca koji bi mogli, bez dodatnog zapošljavanja, da budu raspoređeni i na drumskom GP Nakovo.

Kikinda je najveći srpski grad duž granice sa Rumunijom, ali nema drumski granični prelaz. Ističemo da na području srpskog dela Banata jedino Severnobanatski upravni okrug nema drumski granični prelaz sa Rumunijom. Nekoliko kilometara od granice u Kikindi čak postoji i carinski terminal. Preko GP Nakovo – Lunga moguć je i promet autobusa, jer tehnički uslovi na prelazu to dozvoljavaju.

Treba istaći i to da je Kikinda je bratski grad sa susednim rumunskim Žomboljom (Jimbolia), a u toku su razgovori sa rumunskim pograničnim opštinama Komluš Mare (Comlosu Mare), Dudešti Veki (Dudesti Vechi) i Semikluš (Sannicolau Mare) o uspostavljanju partnerskih veza radi zajedničkog rada na prekograničnim projekatima.

Ova ideja o otvaranju graničnog prelaza najviše se svidela i samom premijeru Rumunije Viktoru Ponti, koji je spreman da on lično pusti u rad ovaj prelaz, a da je Rumunija zainteresovana govore u prilog i slike koje smo usnimili na licu mesta, gde su potpuno presvukli nov asfalt do granice, renovirali terminale i s njihove strane sve potpuno uredili. Problem je, kao i uvek nastao sa srpske strane, gde radovi još nisu završeni, a sve zbog nedostatka koordinacije službi lokala i republike, pa tako opština Kikinda sama iz poprilično prazne kase finansira radove, a da stvar bude bizarna oni su stopirani jer nedostaje optički kabal koji treba da uradi "Telekom Srbija".

(D. Z.)