ŠOKANTNA PRIČA PORESKOG INSPEKTORA: Splavovi utaje milione evra!

Tek svaki deseti, petnaesti račun koji konobari izdaju gostima je fiskalni, odnosno samo u tim slučajevima evidentira se promet na koji se plaća porez. Promet koji sakriju po sezoni, ide i do dva miliona evra - otkriva inspektor

Rad na crno i poreske utaje otkriveni su u skoro svakom drugom ugostiteljskom objektu u kome su inspekcije tokom protekla dva meseca bile u kontroli.

Preporučujemo

- Od avgusta ove godine učestvovao sam u skoro 300 akcija kontrole koje je sama, ili u saradnji sa drugim organima kao što su Tržišna inspekcija i Inspekcija rada, vršila Poreska uprava. Ono što nalazimo na terenu ukazuje na veliki zamah sive ekonomije - otkriva jedan od poreskih inspektora.

Kako kaže, rado bi, ali mu to posao koji trenutno radi ne dozvoljava, govorio pod imenom, jer je potpuno iznenađen akcijom ugostitelja koji ovih dana, u mnogim gradovima Srbije, protestuju protiv akcije kontrole rada kafića, restorana, splavova i noćnih klubova širom zemlje.

Postoje, dodaje on, i puno onih koji poštuju propise. Kod njih su radnici prijavljeni, piće i hranu nabavljaju legalnim putem, a goste poštuju redovno im izdavajući fiskalne račune.

- Nažalost, previše je ovih drugih. Prema dosadašnjem iskustvu, najviše nepravilnosti ima kod velikih ugostiteljskih objekata, splavova i noćnih klubova. Čim stignete u kontrolu, naletite na obezbeđenje. Platite ih za ugovor o radu, oni ga nemaju, rade na crno.

Slično je i sa promoterkama. Retka su mesta gde su te devojke prijavljene. Prostorije gde ovi ugostitelji drže poslovne knjige uglavnom su zaključane. Gazde su ljutite kad tražimo da, zbog kontrole, obezbede prisustvo knjigovođe. I naravno, u knjigama i kompjuterima pronalazimo svašta.

Mnogi od njih imaju duple programe. Sve vreme promet vode kroz pomoćnu evidenciju, pa gostima izdaju predračune. Drugi program koji, zapravo, treba da evidentira pravi promet uključuju retko.

Tek svaki deseti, petnaesti račun koji konobari izdaju gostima je fiskalni, odnosno samo u tim slučajevima evidentira se promet na koji se plaća porez. Promet koji sakriju po sezoni, ide i do dva miliona evra - objašnjava sagovornik "Blica".

Prema njegovim rečima, uglavnom je sve organizovano tako da svako u tom lancu rada na crno ima svoje mesto.

- Ne samo da su knjige duple, veći deo prometa mimo sistema, što se prodaje roba kupljena na crno, već se i sekundarne sirovine koje svakodnevno ostaju, prodaju na ilegalnom tržištu. Imali smo slučaj da gazda u poslovnim prostorijama koje je, za potrebe kontrole, jedva otključao, držao sef sa više stotina hiljada dinara i velikom količinom evra. I uporno nas je ubeđivao da je u pitanju njegov privatni novac koji drži baš, eto, u noćnom klubu - navodi inspektor.

Poreski i drugi inspektori koji poslednjih meseci idu u kontrolu ugostiteljskih objekata osećaju se sigurnije kada s njima krenu i predstavnici MUP-a, priznaje on.

- Oni su deo tima samo kada postoji takva bezbednosna procena. Mi ne nosimo oružje i bez njihovog prisustva bismo se osetili prilično loše u mnogim objektima u koje dođemo. Recimo, nedavno smo išli u kontrolu, a potom i zatvorili jedan restoran na vodi ispred kog je prošle godine ubijen momak a da niko od prisutnih i nije pozvao policiju. Ne znam da li policija smeta ugostiteljima, ali nama omogućava da budemo sigurni dok radimo posao od kojeg živimo - kaže sagovornik koji već skoro dve godine radi kao poreski inspektor za Beograd.

Šta ugostitelji plaćaju na crno:

- 4.500 evra košta obezbeđenje objekata na nedeljnom nivou;

- 25 evra košta angažovanje promoterki za noć;

- 100 evra košta angažovanje igračica za noć;

- oko 200 do 300 evra košta angažovanje DJ-a za noć

Na čemu zarađuju ugostitelji:

- 25 hiljada dinara na 1 litar viskija (kupuju za 2 hiljade dinara litar često bez akciznih markica, a prodaju za 800 dinara čašicu od 0,03);

- 300 dinara na jednu flašicu "Koka-Kole" (kupuju za 50 dinara, a prodaju za 350 dinara);

- oko 50 do 100 dinara na prodaji cigareta bez akciznim markica

Šta kaže zakon?

Prema aktuelnom zakonu, ukoliko se utvrde nepravilnosti koje se odnose na neevidentiranje prometa preko fiskalnih kasa ili nagažovanje lica bez ugovora, izriče se mera zabrane obavljanja delatnosti do 60 dana. Sadašnja praksa je da se objakti zatravaju na dve nedelje.

Pored toga, za neizdavanje fiskalnih računa i neprijavljivanje radnika sledi i novčana kazna koja je za forme od 100 hiljada dinara do 2 miliona dinaram, a za preduzetnike od 50 hiljada do 500 hiljada.

(Telegraf.rs /Izvor: Blic)