SRBIJA PRED ULTIMATUMOM: Od sledeće godine moraćemo da uvozimo GMO hranu!

Dok je deklaraciju protiv genetski modifikovanih organizama potpisalo čak 111 gradova Srbije, stručnjaci smatraju da bi odluka o prometu GMO trebalo da bude doneta na referendumu

Nakon što je Evropska komisija u svom izveštaju konstatovala da zakonska regulativa o GMO u Srbiji nije usklađena sa zakonodavstvom EU, pitanje o distribuciji ovih proizvoda u našoj zemlji ponovo se našlo u žiži.

Preporučujemo

Šefica pregovaračkog tima s Evropskom unijom Tanja Miščević je na skupu o poglavlju 30 u pristupnim pregovorima sa EU najavila da naša zemlja u narednih godinu dana planira da ispuni uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), što, između ostalog, podrazumeva i usvajanje zakona o GMO.

O tome kako je ova vest primljena od strane stanovništva govori činjenica da je deklaraciju protiv GMO do sada je usvojilo blizu 111 gradova i opština u Srbiji, dok se promeni postojećeg zakona protive mnogi stručnjaci.

Autor prve Deklaracije protiv GMO, koju je Skupština Grada Čačka usvojila 30. januara 2013. godine, prof. dr Miladin M. Ševarlić, smatra da donošenje svakog Zakona u demokratskim državama podrazumeva i javnu raspravu.

- Ukoliko bude javne rasprave, ona ne može trajati manje od mesec dana, a budući da predlog novog Zakona o GMO nije dostupan na portalu Ministarstva poljoprivrede teško je zamisliti da bi isti mogao naći u procedure razmatranja u Narodnoj skupštini pre 2015. godine - smatra Ševarlić.

Što se tiče ekonomskih razloga, naš sagovornik smatra da ne postoji nijedan zbog koga Srbija treba da vrši promenu relativno dobrog i restriktivnog Zakona o GMO donetog 2009.

On tvrdi da zakon ne odgovora multinacionalnim kompanijama koje proizvode i prodaju GM seme i s njim povezane totalne herbicide, te je očigledno da Srbija trpi žestoke pritiske iz dva smera: prvo od GM kompanija i njihovih država, i drugo - ali ne manje važno, od pripadnika GM lobija u Srbiji.

Ševarlić smatra da bi se o ovom zakonu trebalo odlučivati na referendumu.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Goran Papović ima slično mišljenje. On navodi da je naša roba prepoznatljiva po dobrom kvalitetu, te da treba da budemo mudri kod donošenja ovakvog zakona. Predlaže da u takvom zakonu mora postojati sledeći član:

"Dozvoljava se promet GMO za koji se ima dokaz da nije štetan".

Ševarlić napominje da svako ko bi hteo da trguje GMO da bi morao da dokaže da nije štetno po zdravlje ljudi, pa ako dokaže - nema problema.

On napominje i da se Nacionalna organizacija potrošača zalaže za to da se na referendumu odluči o tome da li će distribudija GMO biti dozvoljena u našoj zemlji ili ne.

Pitanje oko GMO bilo je nezaobilazno i tokom nedavnih poplava jer je među donatorima semena kukuruza i povrtarskih kultura za poljoprivrednike iz polavljenih područja bila i kompanija ”Monsanto”, koja je u javnosti uglavnom poznata kao vodeći proizvođač genetski modifikovanog semena.

Ministarstvo poljoprivrede je odmah odbacilo takve navode, naglašavajući da je sve seme koje je dobijeno kao pomoć ratarima iz poplavljenih područja prošlo inspekcijsku kontrolu i utvrđeno je da nije genetski modifikovano.

(Telegraf.rs)