RARITET U PARAĆINU: Unikatna parna lokomotiva iz 1911. godine! (FOTO)

Jedinstvena parna lokomotiva koja je pravljena u Berlinu 1911. godine, po narudžbini Čeha, nekadašnjih vlasnika Fabrike šećera u Ćupriji, svojina je mladog paraćinskog advokata Aleksandra Mihajlovića. Pravljena je od istog materijala kao i Titanik

Jedinstvena parna lokomotiva koja je pravljena u Berlinu 1911. godine, po narudžbini Čeha, nekadašnjih vlasnika Fabrike šećera u Ćupriji, svojina je mladog paraćinskog advokata Aleksandra Mihajlovića.

Preporučujemo

Lokomotiva živi svoj drugi vek u privatnom dvorištu, na šinama u strogom centru grada, a za njeno postojanje saznalo se tek kad je vlasnik obelodanio nameru da je ustupi nekom muzeju ili svetskom kolekcionaru.

U svetu postoji svega nekoliko privatnih vlasnika parnjača, a jedan od njih je Mihajlović. Do nje je došao sticajem okolnosti.

- Proizvedena je u Berlinu 1911. Tad je sagrađen i čuveni brod „Titanik“, pa su zakivci na mašini od istog čelika. Unikatna je, o čemu govori oznaka 4885. U to vreme nisu se pravile dve iste lokomotive, već iskljućivo po naružbini.Ovu su naručili  Česi da bi od prevozili repu od Šećerane u Ćupriji, čiji su bili vlasnici. Vukla je 40 vagona, a u voznom stanju je i danas jer je redovno održavam. Bila je u funkciji sve do 1996, kad je Šećerana otišla u stečaj. A onda, nakon bankrotstva fabrike, umalo da završi kao staro gvožđe i da bude istopljena u smederevskoj Železari - objašnjava Mihajlović.

Sticajem okolnosti, on je sprečio zlosrećnu sudbinu lokomotive. U postupku namirivanja poverilaca fabrika je rasprodavala pokretnu imovinu preko jedne firme za prikupljanje sekundarnih sirovina  i uspeo je da ga nagovori da lokomotivu otkupi. Tako je ovaj svetski raritet najpre postao vlasništvo Ćupričanina da bi, zatim, kad je on preminuo, lokomotiva zbog nekih dugova prešla „u ruke“ Aleksandra.

- Kad sam je već spasio da ne završi u starom gvožđu, rešio sam da je sačuvam. Specijalnom dizalicom preneo sam je u Paraćin i postavio na šine u dvorištu, gde mi je i advokatska kancelarija. Da sam je stavio direktno na zemlju, već bi propala od vlage. Pred svaku zimu dobro podmažem njene vitalne delove - nastavlja on.

- Tako sam uspeo da je sačuvam da bude u voznom stanju - priča Aleksandar i dodaje da generalni remont kotla l košta izmeću 50.000 i 100.000 evra, a poslednji put on je remontovan 1954. godine.

Pločica o tome još uvek stoji, a remont je rađen u Nišu. Advokat je lokomotivu prvo ponudio Zavičajnom muzeju u svom gradu, ali rukovodstvo ove ustanove nije bilo zainteresovano.

Lokomotivu ne želi ni Železnički muzej u Beogradu, ali žele je drugi evropski muzeji i kolekcionari. Mladi paraćinski advokat sad prikuplja ponude, tako da će najverovatnije jedinstvena lokomotiva, koja je svedok jednog vremena, završiti u inostranstvu.

(Z. R. P.)