Srbi nemaju para za hleb, ali imaju za skupe mobilne telefone!

Bez obzira na standard, niko se ne odriče kupovine skupih mobilnih telefona i laptopa. Svakako da tome doprinose pogodnosti koje nude mobilni operateri i drugi trgovci tehničke robe. Telefon i za dinar, računari koji se plaćaju na 12 mesečnih rata...

„Slika“ prosečnog kupca u Srbiji može se predstaviti ovako: polovinu primanja izdvaja na hranu, štedi i smanjuje kupovine, prati akcijska sniženja, bira jeftinije namirnice... Zanimljivo je da mobilne telefone gotovo svi imaju, bez obzira na status i standard, objavile su "Novosti".

Preporučujemo

Položaj potrošača u Srbiji nije se značajno menjao godinama. Promene su samo u nijansama.

- Potrošači u Srbiji odavno podmiruju samo osnovne životne potrebe, za razliku od potrošača u zemljama EU, gde se od upupnog kućnog budžeta za hranu izdvaja između 15 i 20 odsto, u Srbiji je to više od 40. Kvalitet i dalje nije odlučujući prilikom kupovine, već cena. Kupuje se roba na akcijama, po buvljacima, prodavnicama polovne robe  - naglašava Vera Vida, iz Centra za potrošače Srbije.

S druge strane, bez obzira na standard, niko se ne odriče kupovine skupih mobilnih telefona i laptopa. Svakako da tome doprinose pogodnosti koje nude mobilni operateri i drugi trgovci tehničke robe. Telefon i za dinar, računari koji se plaćaju na 12 mesečnih rata...

U Asocijaciji potrošača Srbije APOS-u ističu da kupci u Srbiji, zbog dugogodišnjeg veoma niskog standarda, nisu u prilici da sebi i svojoj porodici omoguće kvalitetnu robu po pristojnoj ceni.

- Ako građani jedne države dugi niz godina žive „ispod proseka“ u socijalno-ekonomskom smislu, onda je objašnjiva potreba za kupovinom skupih telefona.  Na taj način žele da virtuelno podignu svoj standard, verujući da sebi ipak nešto mogu da priušte - smatra Jovanka Nikolić, iz APOS-a.

Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Srbije, kaže da, prema istraživanjima, većina potrošača, više od 80 odsto njih nije u mogućnosti da štedi. Sva primanja „odlaze“ na zadovoljavanje tekućih potreba.

- Većina potrošača smanjuje kupovine i opredeljuje se za jeftinije proizvode. U naporima za preživljavanje, cena je postala primaran kriterijum pri odlučivanju šta i gde kupiti  - navodi Bogosavljević.

Trgovinom na internetu preko domaćih i stranih sajtova, građani Srbije su u prvoj polovini ove godine potrošili više od pet milijardi dinara, odnosno oko 42,7 miliona evra, pokazala je računica izvedena na osnovu podataka Narodne banke Srbije (NBS). To znači da su građani, u prvih šest meseci, na „netu“ u proseku svakoga dana trošili 28,3 miliona dinara, odnosno oko 237.000 evra. Najviše se trošilo na stranim sajtovima, dok je tek petina ukupnog iznosa potrošena na domaćim portalima.

- Na domaćim sajtovima je ukupna vrednost prometa iznosila 1,13 milijardi dinara, a trošeno je u proseku 4.859 dinara po transakciji - rečeno je Tanjugu u NBS.

Na stranim portalima, prema podacima NBS, ostvaren je promet u vrednosti od 22 miliona evra, 10,6 miliona američkih dolara, oko dva miliona britanskih funti i 302.939 švajcarskih franaka.

Ukupno, u prvih šest meseci, obavljeno je gotovo milion transakcija na internetu.

(Telegraf.rs / Večernje novosti))