Broj obolelih od raka štitne žlezde u Srbiji uvećan za 300 odsto!

Rak štitne žlezde poslednje dve-tri decenije je u permanentnom porastu. Sve je veći broj obolelih od tiroidnog karcinoma, posebno papilarnog - kaže prof. dr. Radan Džodić direktor Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Poslednjih deset godina na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (IORS) broj obolelih od raka štitne žlezde povećao se za neverovatnih 300 odsto, kaže profesor doktor Radan Džodić, direktor ove ustanove.

Preporučujemo

- Rak štitne žlezde poslednje dve-tri decenije je u permanentnom porastu. Sve je veći broj obolelih od tiroidnog karcinoma, posebno papilarnog - kaže prof. Džodić za Naše novine.

On dodaje da se šezdesetih godina shvatilo da ozračivanje lica, vrata i dela grudnog koša može da dovede do razvoja ovog karcinoma, a pored spoljašnjeg postoji i unutrašnje zračenje, zbog čega je, prema njegovim rečima došlo do velikog razvoja raka štitne žlezde nakon katastrofe koja je zadesila Černobilj, kad je obolelo više od 20.000 dece.

Međutim, Džodić ističe da kad je u pitanju teritorija Srbije, nije dokazano da je bombardovanje osiromašenim uranijumom povećalo učestalost ovog tumora ili da zbog njega imamo više genetskih promena kada je ova bolest u pitanju, u odnosu na druge evropske gradove.

- Polovina naših bolesnika s rakom štitne žlezde ima mutaciju u genima, ali nije dokazano da je to posledica osiromašenog uranijuma, a među obolelima su i deca i odrasli - kaže on i navodi da ipak nije sve tako crno jer je ova bolest u početnom stadijumu jedan od najmanje agresivnih tumora, pa pacijenti u toku jednog dana mogu biti izlečeni.

- Veoma je važno da se prvi put ode kod dobrog hirurga, jer su ponovne operacije teže i s manje uspeha. Ukoliko se ne uradi kako treba, bolest se vraća i može da zahvati jednjak, okolne organe i limfne čvorove, tako da je najbezbednije da se cela štitna žlezda ukloni - ističe prof. dr. Radan Džodić i napominje da se žlezda kontroliše na svakih šest meseci.

(Telegraf.rs)