JEDNA OD DESET ZEMALJA SVETA: Srbija ugrađuje veštačko srce!
"Mašinu“ koja košta 120.000 evra dobili su na poklon lekari Kliničkog centra Srbije dobili su na poklon, a njom će zameniti srce jednom od desetak obolelih u najtežoj fazi srčane slabosti
Lekari Kliničkog centra Srbije, uz pomoć kolega iz Nemačke, ugradiće prvi put početkom decembra veštačko srce. "Mašinu“ koja košta 120.000 evra dobili su na poklon. Njom će zameniti srce jednom od desetak obolelih u najtežoj fazi srčane slabosti, koji čekaju transplantaciju.
Ovakvo veštačko srce ugrađuje se samo u desetak najrazvijenijih zemalja, a dosad ga je dobilo oko 600 pacijenata u svetu.
Srce je mehaničko, od gvožđa, i sastoji se od dva dela: jednog koji se ugrađuje na mesto biološkog organa, kada se on odstrani u potpunosti, ili samo jedan njegov deo, i spoljašnjeg aparata koji omogućava cirkulaciju. To je, zasad, najkomfornija varijanta veštačkog srca, ne računajući ono od biološkog materijala - goveđeg tkiva umesto plastike ili drugog sintetičkog materijala, koje je napravljeno nedavno u francuskoj laboratoriji „Karma biomedikal“, i sa 900 grama samo tri puta je teže od ljudskog, ali je još u eksperimentalnoj fazi.
- Termin je već određen, prvo veštačko srce u Srbiji uradićemo 10. ili 11. decembra, zavisno od toga kada bude mogao da dođe profesor Šmit iz Univerzitetske klinike u Hanoveru - otkriva za „Novosti“ profesor dr Miljko Ristić, direktor Kliničkog centra Srbije. - Još nismo odredili koji pacijent će dobiti veštački organ. Imamo 10 kandidata. Petoro koji su, takođe, bili na listi za transplantaciju otkako smo pre godinu dana počeli da presađujemo srce, u međuvremenu je, nažalost, zbog nedostatka donora, preminulo.
Ugradnja veštačkog srca je sledeći logičan korak posle ugradnje mehaničkih srčanih pumpi, koje je u KCS dosad dobilo 11, a u 40 zemalja sveta ukupno 17.000 pacijenata.
- Prednost veštačkog srca je to što za njegovu ugradnju nema kontraindikacija, dok srčane pumpe kod mnogih pacijenata, iz različitih razloga, ne mogu da budu potpora oslabljenom srcu - objašnjava profesor Ristić. - I jedno, i drugo je, međutim, samo privremeno rešenje dok se ne nađe donor i pacijentu presadi organ. Sa veštačkim srcem može da se živi dugo, ali još nemamo egzaktne rezultate, jer se ovaj model ugrađuje poslednjih četiri, pet godina. Ali, živi su neki od pacijenata koji su među prvima dobili ovakvo veštačko srce.
Godišnje u svetu ima 50.000 kandidata za transplantaciju, a srce donora dobije najviše 5.000 pacijenata. Zato je veštački organ odavno jedan od najvećih izazova u medicini. Od prvog modela, veštačko srce se dosta transformisalo, više nije tako teško da pritiska pluća i druge organe u grudnom košu, ali još je daleko od savršenog.
(Telegraf.rs)