ČOVEK FENOMEN: Piroćanac sa dva imena i prezimena!
Milorad Pantelić (61), odnosno Momčilo Rančić, je jedini čovek u Srbiji sa dva (zvanična) imena. A sve zbog toga što se njegov otac i deda ni u čemu nisu slagali...
Šezdesetjednogodišnji Milorad Pantelić iz Pirota jedini je čovek u Srbiji sa dva imena i prezimena. Iako su ljudi iz ovog kraja tradicionalno poznati po škrtosti, na Miloradu se nije štedelo kad su mu davana imena.
Tako ovog čoveka pitome naravi, rođenog u staroplaninskom selu Gostuša, neki znaju kao Milorada, a neki kao Momčila! Kako je došlo do toga da ima dva imena i prezimena objašnjava za Telegraf.rs Milorad, pardon Momčilo...
- Za čitavu ujdurmu "krivi" su moj deda po majci i otac i njihovo neslaganje oko toga kakvo ime da mi daju, kad sam došao na svet. Moj deda, seoski poštar Budimir, i otac Velimir nisu sjajno sarađivali. Neretko zbog svađe nisu ni reč progovarali jedan s drugim. Tako je bilo i kada me majka donela na svet. Tada nije bilo bolnice u selu, nego su vest o rođenju deteta u udaljenom planinskom selu službenicima u najbližoj Mesnoj kancelariji donosili seoski poštari, to jest, u mom slučaju, moj deda po majci. Kako se sa ocem nisu slagali kako da me krste, deda me je na svoju ruku u matične knjige upisao pod imenom Milorad, a prezime mi je dao po jednom od naših predaka Panteliji - Pantelić. O tome niko u kući ništa nije znao, priseća se priče koja mu je obeležila život čovek sa dva imena.
- Međutim, ubrzo je za celu priču saznao upravo moj otac. Sav besan, otišao je u Mesnu kancelariju i na njegovo insistiranje upisao me u matične knjige kao Momčila Rančića. Staro ime i prezime je ostalo jer greškom činovnika nije obrisano. Nakon nekoliko godina, kada sam krenuo u šesti razred, krenule su i prve nevolje zbog činjenice da se u knjigama vodim pod dva imena i prezimena. Bilo je to u šestom razredu kada su ljudi iz suda došli u selo, jer su sumnjali da u našoj porodici postoji još jedno dete koje je trebalo da krene u školu. Mislili su da moji roditelji kriju dete, priča Milorad, odnosno Momčilo.
Čika Panta svoje penzionerske dane provodi u Pirotu, ali s prvim danima proleća odlazi u rodno selo Gostuša, gde ga komšije i danas u šali nazivaju neki Momčilom, neki Miloradom.
(G. Petrović)