Zašto govorimo ćorka, keva, utoka, a mislimo na zatvor, majku i pištolj?

Često i kad saznamo značenje žargonske reči, ostaje nejasno kako je ta reč nastala i odomaćila se u govoru, a poneke reči kriju zaista zanimljivu istoriju. Telegraf vas vodi na zanimljivo putovanje objašnjenja žargona u srpskom jeziku

Žargon je, prema definiciji, široko rasprostranjen vid govora koji ljudi koriste u svakodnevnoj komunikaciji.

Preporučujemo

Potrebe za upotrebom ovakvog govora mogu biti različite - mlađe generacije iz urbane sredine koriste ga kako bi naglasile sopstvenu pripadnost grupi i kako bi se razlikovale od drugih.

Kriminalci su ga koristili kako bi sakrili informacije od policije i doušnika. Takođe, svi ga koristimo i kako bismo umanjili ozbiljnost neke situacije ili da bismo slikovito dočarali neku pojavu.

- Žargon je sve što ne spada u standardni jezik, a standardni jezik određuju normativisti. Ponekad se desi da reči iz žargona uđu u standardni jezik, ali to nije čest slučaj. Reči u žargonu ili opstaju ili ne opstaju. Na primer, "riba" kao oznaka za devojku opstaje, ali nikada neće postati deo standardnog jezika - kaže Pavle Ćosić, beogradski lingvista i dodaje da etimologija nekih žargonizama može biti veoma iznenađujuća, kao što na primer reč "murija" vodi poreklo od italijanskog "mura" što znači zid, jer su čuvari reda čuvali i zidine.

Slikoviti i metaforični izrazi ponekad nisu razumljivi "na prvu loptu", a ponekad nas njihovo značenje navodi na smeh do suza. Tako za ženu s malim grudima reći ćemo da je "daskara", a onu s velikom zadnjicom možemo nazvati "naćvara".

Ukoliko nas neko ostavi dobili smo "korpu", a kad zbog se zbog toga "prebijemo" u kafani, možemo lako da upadnemo u "šorku". Međutim, često i kad saznamo značenje žargonske reči, ostaje nejasno kako je ta reč nastala i odomaćila se u govoru, a poneke reči kriju zaista zanimljivu priču.

Interesantna je priča koja prati reč "ćorka" koju upotrebljavamo kao sinonim za zatvor. Priča nas vodi u šezdesete godine 19. veka, kad je izgrađena zgrada Uprave Beograda na mestu gde se sada nalazi Hemijski fakultet.

U podrumu zgrade Uprave bio je smešten zatvor koji se sastojao iz velike, glavne ćelije, male ćelije bez prozora, prostorije za ženske zatvorenike i ćelije za uglednije zatvorenike.

 Stalni gosti zatvora vremenom su prostorijama počeli da daju imena, pa je, pored "Gospodske sobe" i "Ženskog salona", glavna soba dobila naziv "Glavnjača", a ona mala prostorija bez prozora - "Ćorka". Od tada je Glavnjača postala sinonim za zgradu Uprave, a "ćorka" sinonim za reč zatvor.

Poneke reči, kao što je "keva", imaju neuhvatljivije poreklo iz prostog razloga što su imale više značenja. U zborniku za Filologiju i lingvistiku iz 1959. Dušan Glumac pisao je o značenjima reči "keva" u različitim ruralnim krajevima Jugoslavije.

Tako saznajemo da je "keva" i čobanski štap i dečja igračka, ali i drvena alatka, kutlača, pa čak i koza. Ipak, reč "keva" kao oznaka za majku javljala se isključivo u urbanim sredinama.

To značenje uneli su Jevreji koji su živeli u gradovima i poreklo od jevrejske reči "nqeva" koja označava svako žensko biće.

Pitali smo Žarka B. Veljkoviać, klasičnog filologa i etimologa iz Beograda da nam otkrije poreklo reči "štajga":

- Štajga je iz nemačkog pozajmljena reč Steige koja znači i "mesto gde prostitutke (s radnom knjižicom) šetaju i nude usluge" jer se tako nekad nazivao prostor koji im je bio dat da rade. To potvrđuje i nemačka žargonska reč Steiger koja znači "onaj koji juri prostitutke po štajgi, otprilike kao kad bismo mi rekli štajgaš" - kaže Veljković.

Možda zvuči neobično, ali niko nije umeo da nam kaže poreklo reči "utoka". Ovaj žargonski izraz za pištolj relativno je novija reč koja je doživela vrhunac svoje popularnosti u kriminalnim krugovima devedesetih godina.

Ukoliko znate nešto o njenom poreklu - pišite.

(A. M.)