NEBOJŠA GLOGOVAC: Gavrilo Princip je bio heroj, mladi danas razmišljaju o tome šta će da jedu! (VIDEO)

Uoči premijere filma "Branio sam Mladu Bosnu" sa rediteljem Srđanom Koljevićem i glumcem Nebojšom Glogovcem razgovarali smo o malo poznatim dokumentima na osnovu kojih je snimljen film, tome da li je Princip bio heroj ili ubica, zašto smo izgubili ideale i ko bi danas bio u organizaciji Mlada Bosna

Deli nas nekoliko sati od premijere ostvarenja "Branio sam Mladu Bosnu" reditelja i scenariste Srđana Koljevića u Sava Centru, jedinog filma kojim će ove godine biti obeležena stogodišnjica od početka Prvog svetskog rata.

Godina je 1914, 28. jun. Gavrilo Princip (Miloš Đurović) i njegovi drugovi, koji snevaju o slobodi, izvršiće atentat na Franca Ferdinanda prestolonaslednika Austrougarske monarhije koja je okupirala njihovu zemlju. Čeka ih suđenje na kojem će ih braniti mladi pravnik Rudolf Cistler (Nikola Rakočević).

Sled verovatno najvažnijeg sudskog procesa s početka 20. veka ispričan je iz Cistlerove perspektive, Hrvata austrijskog porekla, intelektualca i socijaliste o kome se u Srbiji, kao uostalom i o većini "figura" koje su obeležile epohu, veoma malo zna.

Stoga, sasvim logično i priču sa rediteljem Srđanom Koljevićem i jednim od glavnih glumaca, Nebojšom Glogovcem (tumači istražnog sudiju Lea Pfefera), u bašti jednog beogradskog bioskopa počinjemo od koga drugog do - Rudolfa Cistlera.

- Velike istorijske teme se najbolje mogu ispričati samo ukoliko se gledaju objektivno, sa strane, zato sam odabrao Cistlerovu perspektivu čitavog događaja - počinje priču za Telegraf Koljević otkrivajući nam da je tokom priprema filma imao sreću da dođe do dokumenata u koje je tek nekolicina imala prilike da zaviri.

Pre svega, saznajemo, misli na Cistlerove uspomene i pisma, ali i sećanja i zapise Jovanke Čubrilović, supruge Veljka Čubrilovića, jednog od trojice optuženika koji su obešeni posle atentata. Dobio ih je, kaže, pre 20 godina, od Jovankine i Veljkove ćerke Nade, koja se rodila te 1914. godine.

- Nema iz Jovankinih sećanja ničega što nije ušlo u film - kaže Koljević - Sve je ušlo, pa čak i to da je Cistler "krijumčario" ljubavna pisma između Jovanke i Veljka. To dosta govori o tome koliko je Cistler u celu priču emotivno bio upleten, iako je uz još četiri branioca za suđenje izabran zbog nemačkog imena. Mislili su da će se uklopiti u suđenje sa predviđenim krajem!

Na našu opasku da je upravo zbog toga Cistler kasnije izjavio: "Zavelo ih je moje nemačko prezime", Koljević dodaje:

- Njegova jedinstvenost je tim veća što je uprkos pretnjama bio spreman na borbu za istinu. Na vaše pitanje kako bi Cistler danas prošao reći ću vam - isto! Samo što danas na njega ne bi planirali linč (kao onomad austrijski oficiri) - sabljama! Dobar primer za ovu moju tezu vam je Snouden.

Na Koljevićevu priču nadovezuje se Nebojša Glogovac.

- Najvažnija priča u ovom filmu je ta što su neki mladi ljudi nekada imali toliko hrabrosti i svesti da misle o tome kako doći do herojstva i slobode! Toga danas nema. To je devalvirano i kao ideja, a kamoli kao neka vrsta bunta, ili panka koji bi trebalo da oličava odnos prema svetu i životu!

Na naše pitanje zašto tih idela nema, Glogovac iz stopa odgovara:

- Zato što smo uljuljkani u svojim potrebama, u svojim velikim "samoposlugama" i mogućnostima izbora koji nas obuzimaju danima i satima tako što biramo šta nam bolje stoji! Ili šta ćemo radije da jedemo, ili šta je zdravije da jedemo… Zapetljavamo se u neke mikro-svetove, koji su ispod čulnosti i stvarnog opažaja. Zamajani time zaboravljamo da vidimo šta nam rade? Eto, zašto nema bunta ni oštrice uperene protiv jarma!

Koljević, pak, napominje da neka nova "Mlada Bosna" može odnekud iskrsnuti, i to kada se najmanje nadamo.

- Da danas postoje, bili bi ono što i svi socijalni pokreti u Evropi, borci za socijalnu pravdu - kategoričan je Srđan slažući se sa Glogovcem u jednome - šta je najveća zabluda o Gavrilu Principu!

Tandem koji je zajedno radio i na filmu "Krugovi" skoro u glas odgovara:

- Najveća zabluda je da je Gavrilo Princip bio sam! "Mlada Bosna" je bila napredna omladina iz šest bosanskih gimnazija. Istovetna udruženja su postojala u Dalmaciji, u Hrvatskoj je bila Mlada Hrvatska, u Sloveniji - Preporod. Svi su zaboravili da je otpor počeo sa Žerajićevim atentatom, u Sarajevu... A, šta je sa pokušajima pet atentata na bana Cuvaja u Zagrebu? Gde su ostali intelektualci onog doba sa sličnim idejama? Pa, zar nije Jukić noć pre nego što je ispred pozorišta pucao na Cuvaja spavao kod Tina Ujevića?

Uz napomenu da smo svesni toga da je postavljanje narednog pitanja simplifikovanje složene teme, ne možemo, a da ih ne pitamo misle li da je Gavrilo Princip bio heroj ili ubica?

- Heroj! - bez dvoumljenja odgovara Glogovac, a Koljević dodaje:

- Svi ovi mladići bili su tragični junaci, čisti realisti! Oni koji baštine imperijalističku tradiciju reći će za njih da su bili ubice, a oni drugi, koji se bore za prava malih i ugroženih naroda, reći će da su heroji!

U filmu "Branio sam Mladu Bosnu" igraju: Nikola Rakočević, Nebojša Glogovac, Vuk Kostić, Boris Isaković, Dragan Petrović-Pele, Ljubomir Bandović, Branislav Lečić, Rale Milenković, Irfan Mensur, Bane Tomašević, kao i cela generacija novih glumačkih imena: Milan Marić, Miloš Đurović, Vaja Dujović, Vučić Perović, Marko Grabež, Marko Pavlović...

Producent je Zoran Janković, direktor fotografije Goran Volarević, kostimograf Boris Čakširan, scenograf Zorana Petrov, montažer Petar Putniković, umetnički direktor Slobodan Terzić, masker Marinela Spasenović, a za muziku je angažovana Bilja Krstić.

(Katarina Vuković)