SRPSKI HEROJ DANA: Porodio ženu ispred bolnice NA BETONU! (FOTO)

- Video sam glavicu bebe. Okrenuo sam se i mahnuo rukom koleginicama iz jedinice intezivnog lečenja, koje su gledale s prozora, da odmah dođu. Rekao sam mojoj porodilji Zlatici: "Gospođo, krenuo je porođaj, nemamo šta da čekamo, napnite se, beba je tu" - kaže Nikola Cvetković, mladi medicinski tehničar koji je obavio porođaj

Nikola Cvetković, mladi medicinski tehničar KC Kragujevac, porodio je Kragujevčanku Zlaticu Savić na tlu, na betonu ispred ulaza u zgradu gde je porodilište!

Preporučujemo

Zlaticu je u naručju nosio muž, pokušavajući da na vreme stigle do porodiljskog stola. Nije uspeo, beba, treća po redu u prodici, svojeglavo je odlučila da požuri.

Sve se odigralo prošle subote, a beba i majka su danas puštene kući.

Nikola Cvetković zaposlen je u Jedinici intezivnog lečenja Centra za anesteziju i reanimaciju. Nije mogao ni sanjati da će prošle subote postati babica. Nikola je slučajno, oko osam satu ujutru, bacio pogled kroz prozor. Ugledao je muškarca koji teško nosi ženu prema zgradi hirurškog bloka. Koji trenutak kasnije, spustio je na beton.

- Otrčao sam do prvih kolica i vozeći njima reli kroz hodnike potrčao ka ulazu u zgradu. S kolegama iz službe za transfuziju i par prolaznika, pokušali smo da je podignemo i smestimo u kolica. Žena se previjala zbog bolova, govoreći da je beba krenula. Rekoh joj: “Izdržite još malo, brzo stižemo u porodilište. Tu smo, ispred bolnice" - seća se Nikola subotnjeg jutra.

Porodilja Zlatica Savić između jauka uspela je Nikoli da objasni da joj je to treći porođaj i da je beba već krenula. Nikola je shvatio da nema vremena za transport i da mora odmah da dela.

- Video sam glavicu bebe. Okrenuo sam se i mahnuo rukom koleginicama iz jedinice intezivnog lečenja, koje su gledale sa prozora, da odmah dođu. Rekao sam mojoj porodilji Zlatici: "Gospođo, krenuo je porođaj, nemamo šta da čekamo, napnite se, beba je tu". Bio je dovoljan jedan napon i beba je ugledala ovaj naš svet i to u mojim rukama. Pupčanik je bio obavijen oko vrata, pa sam pažljivo proverio da li beba može da diše. Nije plakala i kao da nije disala. Brzo sam je okrenuo naglavačke, malo ga lupnuo po guzi i beba se zakašljala. Dečak! Junak u majke je zaplakao i udahnuo život - kaže Nikola drhtavim glasom.

U međuvremenu, sišle su i ostale medicinske setre koje su već ponele gazu i umotale bebu. Za njima je stiglo pojačanje s porodilišta. Ginekolog i babica presekli su pupčanik, a majku i bebu napokon odvezli u porodilište.

- Kad se sve završilo, vrteo sam film u glavi bezbroj puta i tek tad sam se uplašio. Beba je mogla da mi ispadne, a i što šta je moglo da se iskomplikuje. Srećan sam što je sve prošlo na najbolji mogući način - iskren je Nikola koji nije ni ginekolog, ni babica, jedini muškarac u smeni.

Zlatica Savić kaže da nije očekivala tako brz porođaj i da od prvih bolova do rođenja deteta nije prošlo više od dvadesetak minuta.

- Jake bolove osetila sam odmah u automobilu, dok sam se vozila od kuće u naselju Bresnica do porodilišta. Kad sam nazad izašla iz auta i lagano krenula ka zgradi porodilišta, shvatila sam da je porođaj počeo i da više ne mogu da hodam. Muž me je uzeo u naručje i poneo, ali nije uspeo dugo da me nosi. Nemoćno i prestravljen spustio me je na beton. Naglas sam kukala: "U pomoć" - kaže ona, pa nastavlja:

- Prišlo mi je par prolaznika, a iz zgrade bolnice trčao je ka meni mladi tehničar gurajući kolica. Nisam imala vremena ni da se zapitam - kako ovaj dečko da mi pomogne, pa on nije lekar! On je batalio kolica i skoncentrisao se na problem, jano mi govoreći šta nam je činiti. Verovala sam mu i trudila se da uradim šta mi kaže. Mladić je postavio ruke i moje dete se rodilo pravo u njegovo naručje. Nikola je prekontrolisao da li moj sin diše i kad je začuo prvi plač, predao ga je meni u ruke. Moj slučaj i sudbina moga deteta je ilustracija za izjavu "stići u prave ruke" - kaže srećna majka.

Dečak je na rođenju bio težak 3,150 grama. Rođen je 4. oktobra u 8.20 ujutru. Zlatica Savić već ima dve kćerke, od šest i četiri godine.

(M. Raca)