ISPOVEST SRPSKOG RADNIKA IZ RUSIJE: Kako sam postao žrtva trgovine ljudima! (FOTO)

Saša Grozdanović, radnik iz Srbije, krajem leta otputovao u Rusiju kako bi radio na tamošnjim gradilištima, sa ciljem da zaradi novac i šalje ga svojoj deci u Srbiju. Umesto toga, zažalio zbog svega i proklinje dan kada je krenuo na put

Redakciji portala Telegraf obratio se Saša Grozdanović, Srbin koji je još letos otišao u Rusiju, kako bi zaradio neki dinar, a umesto toga prolazi kroz potpuni haos, iz koga ne zna kako da iz njega izađe. Grozdanovića i njegove kolege su prevarili preduzimači, ukrali im pasoše, ništa nisu uspeli da zarade, a nemaju para da se vrati kući.

Preporučujemo

Apeluje na nadležne državne organe da mu pomognu, a što je najstrašnije, njegovu sudbinu deli još desetak građana naše zemlje! Takođe, upozorava one koji planiraju da krenu njegovim stopama, da dobro razmisle pre nego što to urade.

Njemu najteže pada činjenica da svojoj deci, koja su na studijama u Beogradu nije poslao ni dinar više od tri meseca. Sin mu je student Kriminalističko-policijske akademija, a ćerka Više poslovne škole, i ima prosek 9,70.

-  Ne znam šta da radim, pa sam prinuđen da na ovakav način apelujem za pomoć. Sve je počelo pre pola godine. Na poziv prijatelja sa kojim sam već radio u Rusiji, došao sam sa još 25 radnika u Moskvu krajem jula meseca. Vec prvog dana sam stupio u kontakt sa radnicima koji su na istom gradilištu radili oko 2 meseca i koji su bili prevareni. To su radnici o kojima je vaš portal pisao a nekolicinu njih sam i lično poznavao. Oni su mi ispričali kako i od koga su prevareni. Nas 25 je na gradilištu u Moskvi dočekao nas čovek iz Beograda Dragan Antić preko koga smo i došli na posao. On je bio naš načelnik na gradilištu koga su vodili Tadžikistanci, koje je predvodio izvesni Said. Obećan nam je posao na kvadrat, tri obroka i akontaciju. Dobili smo posao koji niko nije želeo da radi, užasnu hranu, smeštaj pun raznih insekata po sobi i zidovima, i za dve nedelje akontaciju od 1000 rubalja - započinje priču Saša.

On ističe da je to bio tek početak, a da su pravi problemi tek usledili.

- Kada smo zatražili dodatni novac, rekao je da još nismo zaradili ono što je uložio u nas. Videli smo da ćemo i mi biti prevareni, pa smo pokušali da nađemo izlaz. Dva radnika su našli posao i otišli dok smo nas desetoro stupili u kontakt sa nasim Srbinom Dejanom Berarovom, rodom iz Zrenjanina, a koji živi u Rusiji. Zamolili smo Dejana da nas spasi od Tadžikistanca, da kod njega odradimo nekoliko dana da bi sakupili pare za put . Dejan je pristao na to i iz Moskve kombijem nas 10 odlazimo za Razan, dok pet radnika iz Bosne beži na aerodrom plašeći se osvete Saida, gde provode pet dana čekajući da im se posalju pare za avionsku kartu. Ostali radnici su takodje pobegli na gradilišta po Moskvi. U Raznu je nas 10 dočekao Dejan Berarov, naš "spasitelj", uz puno lažnih obećanja, stan, dobre dnevnice, plata na 15 dana, akontacije. Vlasnik je firme "Platon". Gradilište u tom gradu se zove "Učilište VDV". Smešteni smo na vojnom gradilištu gde smo i radili u zapuštenim barakama. Prva dva dana smo dobijali po 300 rubalja, odnosno 750 dinara za hranu. Nakon toga bi imali po 200, dalje 100 i posle dve nedelje kada se totalno izgubio Dejan Berarov, koji nam je iz soba pokrao pasose da bi nam uradio prelaz, nismo dobijali ni rublju. Nekoliko dana smo živeli samo od jabuka iz kasarne. Uz sve to nismo imali pasoše a na gradilištu su nas terali da radimo da nas ne izbace iz kontejnera na ulicu - navodi Grozdanović.

Njegove muke su se još više povećali jer niko nije hteo da pomogne ni njemu ni kolegama.

- Konstantno smo preko šefova na gradilištu tražili da nam se vrate pasoši,da stupe u kontakt sa Dejanom. Dobijali smo razne informacije, da su pasoši u drugom gradu,  Voronjezu, da će ih doneti za nekoliko dana prvo Kolja, pa posle par dana Sergej, pa načelnica Nika. To je trajalo tri nedelje, bez pasoša i para, dok nisam poslao mejl ambasadi Srbije sa brojem telefona načelnice Nike. Ona se za tri dana pojavila sa pasošima ali tek kasno uveče. Prvo su nas sve iselili iz soba, pa smo ostali dužni,  jer su sve pare isplatili Dejanu Berarovu i rekli su da kada ga pronađu, onda će i nas isplatiti. Pored svega toga načelnica Nika je želela da nas svu desetoricu radnika prebaci u Voronjez na njeno gradilište. Nas troje se pobunilo i za pare i za dalju agoniju, pa smo za malo svi bili izbačeni na ulicu uz pretnju vojnom policijom. Noć smo proveli smrzavajući se na ulazu na gradilište. Ujutru sam na račun dobio malo para od prijatelja, pa smo nas troje pobegli za Moskvu,  a sedam radnika nisu imali gde, pa su otišli u Voronjez, u dalju agoniju, iz koje se ni dan danas nisu izvukli. Nemaju ni uredne papire ni novca.  U kontaktu sam sa njima, savetovao sam ih da traze pomoć ambasade. Ne znam šta će da urade - završava Saša.

O slučaju Saše Grozdanovića redakcija portala Telegraf.rs je obavestila MUP Srbije, Astru, nevladinu organizacija posvećena borbi protiv trgovine ljudima, kao i nadležnu Inspekciju za rad.

Nasstavićemo da pratimo sve u vezi  ovog slučaja i izveštavati o novostima koje stižu iz Rusije u vezi naših "zarobljenih" neimara.

(Telegraf.rs)