NEMA ZEZANJA: Loši učenici će ići preko leta u školu, nasilnima zabranjuju školovanja

Nove odredbe rigorozne su i prema školarcima , ali i prema onima koji su zaduženi za njihovo obrazovanje. Prema predlogu izmena osnovnog zakona o školstvu predviđene su mnoge velike promene

Predlog izmena osnovnog zakona za školstvo, pušten u javnu raspravu rigorozan je za učenike teške nasilnike. Izmene ovog zakona predviđaju da srednjoškolci izbačeni iz škola zbog teškog nasilničkog ponašanja više nemaju pravo na kraju godine polagati razredni ispit. Ukoliko se osvoji ovaj predlog, ubuduće bi takvi učenici gubili pravo školovanja, ne samo u svojoj dosadašnjoj srednjoj školi, već bilo kojoj.

Preporučujemo

Šta se dešava sa onima koji "ispadnu" iz sistema?

Ni osnovno, ni srednje obrazovanje u Srbiji nije obavezno te ​​učenik kojem je izrečena mera isključenja iz škole zbog teškog nasilja može nastaviti školovanje samo u sistemu obrazovanja odraslih, iliti u "letnjoj školi".

U Ministarstvu smatraju kako nije podsticajno za sistem da učenik koji je počinio teško nasilje nad drugim učenikom ili nastavnikom može druge godine nastaviti obrazovanje u toj ili u drugoj školi. Uslove za način i postupak izricanja pedagoških mera biće detaljno propisane do kraja godine.

Umesto popravnog roka za učenike koji imaju zaključene jedinice, nedovoljnim učenicima škole će morati da organizuju dopunsku nastavu. Obaveza koja se iz škola izgubila tokom devedesetih ponovo se vraća: svaki učenik koji ima zaključenu jedinicu iz jednog ili najviše dva predmeta, dobiće obavezu pohađanja dodatnih 10 do najviše 20 sati nastave. Ukoliko predmetni nastavnik proceni da je učenik usvojio gradivo - neće morati na popravni ispit.

Opomena, ukor, strogi ukor i preseljenje u drugu školu, ostaju pedagoške mere, no one se ne brišu iz godine u godinu. Ukoliko učenik dobije ukor u prvom srednje, ta će ga mera pratiti, i biće upisana u knjižicu i sledeće školske godine.

Predlogom izmena zakona jasnije propisuju i to šta uprava škole može učiniti sa nastavnicima i ostalim zaposlenima čije je psihičko zdravlje narušeno do te mere da su im smanjene radne sposobnosti.

U sistemu je, naime, nešto više od 150 direktora (od njih oko 1200) s višom stručnom spremom. Novi predlog zakona omogućava im da svoj mandat odrade do kraja, ali za nove direktore propisuje obavezu visoke stručne spreme. Ubuduće se, dakle, ne bi trebalo događati da novoizabrani direktor kao šef škole ima nižu stručnu spremu od zaposlenih.

Najavljeno je da će se izaći u susret "staroj" i malobrojnoj garnituri direktora s višom školom, jer u izmenama zakona izuzetno dopušta da se oni kandiduju za novi mandat, iako nemaju visoku stručnu spremu.

Takođe, direktori koji imaju višu stručnu spremu, a koji su izabrani na mesto direktora pre 24. jula 2010. godine, nemaju pravo povratka na svoje radno mesto u nastavi, kao što je to slučaj sa onim direktorima koji su birani i imenovani nakon tog datuma, a kojima se "čuva" radno mesto za vreme obavljanja dužnosti direktora u najviše dva mandata.

Sadašnji zakon prilično je nežan prema prekršiocima pa, na primer, malim novčanim kaznama sankcionisala škola koja zaposli nastavnika mimo kriterijuma konkursa. Predviđa se da će ubuduće kazne biti daleko rigoroznije.

(Telegraf.rs)