DA SE PAMTI: Nazvali ulicu po komšiji koji je stradao u ratu u Hrvatskoj! (FOTO)

Ulica će se zvati Veroljuba Verka Radenkovića. To je mladić koji je sa 23 godine stradao na ratištu u Hrvatskoj 1991. u ubeđenju da brani svoju državu. Porodica mesec dana od smrti mladića nije znala da je on poginuo i sahranjen u Beogradu kao N.N. lice, te su ga sve vreme tražili po ratištu

Stanari ulice Ivangradske u kragujevačkom naselju Male Pčelice, promenili su ime svojoj ulici u čast komšije! Ulica će se zvati Veroljuba Verka Radenkovića.

Preporučujemo

To je mladić koji je sa 23 godine stradao na ratištu u Hrvatskoj 1991. u ubeđenju da brani svoju državu. Porodica mesec dana od smrti mladića nije znala da je on poginuo i sahranjen u Beogradu kao N.N. lice, te su ga sve vreme tražili po ratištu. Komšije kažu da će Veroljubu ovako odati čast i da će i njihova deca znati po kome im ulica nosi ime.

Devedeset odsto komšija, od njih 58, složilo se da ime ulice bude promenjeno. Inicijativu je predvodio Radiša Miletić, koji živi u ovoj ulici i drug je iz detinjstva poginulog Veroljuba Radenkovića.

- Većina nas koji smo tražili promenu imena ulice bili smo na ratištu, neki jednom, neki tri puta, u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Razlika je u tome što smo mi imali sreću da se vratimo, a on nije. Stradao pre 23 godine, ali za nas je isto kao da je bilo juče. Poštovanje prema čoveku koji je dao život za nas nema rok trajanja. Većina ljudi koje znam ne zna po kome njihova ulica nosi ime, mi znamo, naša deca će znati, kaže Miletić.

Poginuli mladić nije imao kada da se oženi, za sobom je ostavio roditelje i stariju sestru. Mica Radenković, majka junaka, i danas nosi crnu maramu. U kući izgleda kao da je porodica pre samo koji dan sahranila sina. Bol je natopila zidove kuće. Otac Radivoje kaže da je odluka komšija da ulica nosi ime njegovog sina velika pažnja prema ovoj porodici.

- Kada nas ne bude bilo, neka naš Veroljub ostane u ovoj ulici bar imenom, kaže tiho otac junaka dok mu niz obraze liju suze.

Veroljubova majka seća se svakog detalja tog septembra 1991. godine, kada su joj sina pozvali na vojnu vežbu na Pasuljanske livade.

- Tog 29. septembra došao je s posla i već uveče otišao na vojnu vežbu. Odatle su ih pokupili autobusom i odvezli na ratište, bez obuke. Zvao me je u nedelju ujutru i rekao "kevo, ako se ne javim u ponedeljak, u utorak ću sigurno". Nikada mi se više nije javio. Tog dana je stradao, prvog oktobra. Mi to nismo znali, nama niko nije javio. Mesec dana smo ga sa rođakom tražili po ratištu. Moje je dete već ležalo pod zemljom, sahranjeno kao nepoznata osoba, kaže Mica Radenković.

Miroslav Spasojević, rođak iz familije, seća se potrage za Veroljubom. Kada ga na ratištu nisu našli, otišli su na VMA u Beogradu.

- Jedan pukovnik reče Radivoju- ajde sa mnom. Otišli su. Posle nekog vremena čuo sam Radivojev lelek, kukanje koje cepa srce. Neko je vikao "dajte mu vode", Radivoje je urlao "dajte mi otrov". Sve je bilo gotovo, kaže Spasojević.

Lica oblivenog suzama, otac junaka pamti da je u kancelariji gde je saznao za smrt sina pozvan da pogleda slike poginulih i tako prepozna svoje dete.

- Sve tuđa deca, koju neki roditelj čeka. Onda sam na slici video mog mrtvog sina. Stradao je od granate koja je udarila u dud. Geleri su mnoge na mestu ubili, mog sina su ranili. Imao je ogromne otvorene rane na leđima. Jetra je najgore stradala, zbog toga je i umro. Bili su mu povređeni i kuk i ruka, noge izranjavljene od metaka, dok su ga saborci vukli na sigurno pod neprijateljskom vatrom. Moj sin je sahranjen na groblju Lešće u Beogradu kao N.N. lice. Našli smo ga i preneli u Kragujevac, da počiva blizu nas. Sahranjen je ponovo mesec dana od smrti, sedmog novembra, kaže očajni otac.

Veroljub Verko Radenković rođen je prvog februara 1969. godine u selu Borčane, opština Leposavić. Završio je Mašinsko- saobraćajnu školu u Kragujevcu. Radio je kao lakirer u Zastavi. Bio je i nadaren za pevanje. Prema zvaničnim podacima, stradao je u borbama u selu Nuštar, nedaleko od Vukovara, prvog dana oktobra 1991. godine. Zbog teških povreda prebačen je u Orolik, pa na VMA u Beogradu, gde je preminuo.

(M. Raca)