Šta mislite da je prostitucija podigla u Hrvatskoj?

Nova statistička metodologija računanja BDP-a bazira Ilegalni dohodak od prostitucije prema procenjenom broju prostitutki, broju radnih dana, broju klijenata dnevno i procenjenoj prosečnoj ceni po usluzi

Ilegalne aktivnosti, kao što su prostitucija i šverc droga, alkohola i cigareta na godišnjem nivou iznose 2,2 milijarde kuna, od čega na prostituciju i šverc droga otpada po oko 850 miliona kuna, odnosno 0,28 odsto BDP-a Hrvatske.

Preporučujemo

To je pokazala revizija računa BDP-a, od 2001. do 2013. godine, prelaskom na novu statističku metodologiju (ESA 2010.) i uključivanjem 25 novih stavki u BDP, prenosi "Slobodna Dalmacija".

Primenom nove metodologije, BDP je u proseku povećan za 1,2 odsto; tako je prema staroj, u 2012. godini iznosio 327 mliijardi kuna, a prema novoj 330 milijardi.

Najveći utiecaj na korekciju nominalnog rasta BDP-a ima drugačiji tretman izdataka za istraživanje i razvoj (0,5 odsto), koji se umesto potrošnje definiše kao investicija, kao i uključivanje ilegalnih aktivnosti u obračun (0,7 odsto).

Direktor Državnog zavoda za statistiku Marko Krištof rekao je da se procene ilegalnog dohotka od distribucije droge temelje se na zaplelnjenim količinama, procenjenom učinku policije i cenama droga pri ulasku u zemlju i kod prodaje krajnjim korisnicima.

Prosečni dohodak od distribucije droge za razdoblje 1995- 2012. godina, iznosi 0,28 posto BDP-a.

Vrijednost tog dohotka zavisi od vrste i količine i čistoće uvezene droge, vremena nabavke, porekla, transporta, stanja na tržištu i količini pojedinačne kupoprodajne transakcije, i slično.

Ilegalni dohodak od prostitucije se bazira na na procenjenom broju prostitutki, broju radnih dana, broju klijenata dnevno i procenjenoj prosečnoj ceni po usluzi. Prosečni ilegalni dohodak ostvaren od prostitucije za isto vreme iznosi 0,28 posto BDP-a.

Krištof jenaveo da ovom revizijom, realne stope rasta nisu znatnije promenjene. Najveća promena rasta je zabeležena je 2010. godine, kada je umesto pada od 2,3 odsto registrovan pad od 1,9, kao i u 2009., kada je umjesto pada BDP-a od 6,9 odsto zabeležen pad od 7,4.

(Telegraf.rs / Tanjug)