DINAR TONE, EVRO RASTE: Šta će biti s onima koji su uzeli kredite? (FOTO)

Rate kredita su u poslednja dva meseca porasle za četiri procenta, a prosečnoj srpskoj porodici ostalo je pet do šest odsto manje novca u kućnom budžetu. Iako građane čekaju samo nepovoljniji uslovi što se tiče kamatnih stopa, stručnjaci se slažu da NBS ipak neće mirno gledati rast evra

Vest o tome da je dinar slabiji prema evru za 3,5 odsto nego na početku godine i da je zvanični srednji kurs 118, 8462 dinara za jedan evro svakako je najviše pogodila one građane koji su uzeli kredite.

Preporučujemo

To što je NBS ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu ukupno prodala 1,05 milijardi evra, a kupila 200 miliona evra da bi ublažila kolebanja kursa ništa im ne znači kada iz postojećeg prilično osiromašenog budžeta moraju da izdvoje još više (uglavnom "nepostojećeg") novca za otplaćivanje kredita.

Da stvar bude gora, uz najavljeno smanjenje plata i penzija jedini izlaz građanima, ma koji kredit da su uzeli, čini se da će biti - kašnjenje u isplatama.

- Ne ostaje mi ništa drugo! - priča za Telegraf Beograđanin Marko J. koji je uzeo kredit za stan na 26 godina - Trebalo je da uzmem devizni kredit, a ne sa deviznom klauzulom, pa me ove promene ne bi remetile. Ovako ću morati od plate od oko 600 evra i rate za stan od 300 evra, umesto 35.100 da izdvajam skoro 36.000. Možda to u ovom trenutku zvuči bezazleno, ali pretočeno u cifre, ta razlika vam dođe reda veličine pretplate za fiksni telefon - objašnjava Marko navodeći da mu je i do sada bilo teško da izađe na kraj s računima, i kreditom koji je uzeo na 13 godina, a da sa novim "tonjenjem" dinara tek neće znati šta da radi.

Ekonomista  prof Ljubodrag Savić kaže da razloga za brigu zbog promena kursa nemaju samo oni građani koji su uzeli devizne kredite, a imaju redovne devizne prilive.

Ostali, među kojima su pored onih sa takozvanom deviznom klauzulom i oni koji su uzeli devizne kredite, a nemaju devizne prilive moraće da se pomire sa udarom na kućni budžet i suočavanjem sa nimalo ohrabrujućom činjenicom da "banke nisu socijalne ustanove".

- Svakako da će biti kašnjenja sa otplatama kredita, ali znate banke nisu socijalne ustanove! Kada rodite dete, onda nema saveta. Jednostavno morate da ga ljuljate. Oni građani koji uzmu kredite moraju da znaju da su ušli u tržišnu utakmicu i da moraju da se drže njenih pravila - počinje priču za Telegraf prof Savić dodajući da unapred mora da se razmišlja o tome da se ne prelaze platežne mogućnosti i ne računa na fiktivna primanja.

- Građane čekaju samo nepovoljniji uslovi što se tiče kamatnih stopa, koje će u narednom periodu na devizne kredite ići gore. To će se svakako preliti i na dinarske kredite. A, ako me pitate da li je bolje da se uzimaju dinarski ili devizni krediti, moj bi odgovor bio da su u ovom trenutku povoljniji - devizni krediti.

S obzirom na to da su devizne rezerve relativno visoke, prof Savić smatra da će biti izvodljivo da NBS zadrži kurs od oko 117 dinara za jedan evro, ali ne dugoročno.

- Ne očekujem da će NBS mirno gledati rast evra. Sa intervencijama na deviznom tržištu gledaće ako ne da vrate kurs od oko 117 za jedan evro, barem da ne dozvole njegovo dalje slabljenje - dodaje prof Savić.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže, pak, da su rate u poslednja dva meseca porasle za četiri procenta i da prosečnoj srpskoj porodici ostaje pet do šest odsto manje novca u kućnom budžetu za ostale stvari.

- U ovakvim situacijama jednostavno nema lepih saveta. Znate, niko nije pre mesec dana prognozirao da će doći do ovakve promene kursa. Prognoze je nezahvalno davati, baš kao i savete građanima koji su uzeli kredite - objašnjava za Telegraf Stevanović.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković tvrdi da oscilacije kursa dinara ne bi trebalo nikoga da zabrinu ocenjujući da se iz međunarodnog okruženja već oseća stabilizujući uticaj na kurs i da postoji i veliko interesovanje stranih investitora za srpske hartije od vrednosti.

Tabakovićeva je poručila građanima da NBS daje sve od sebe i procenjuje sve efekte i to one dugoročne koji dolaze iz međunarodnog okruženja, ocenjujući da su već stabilizujući oni koji se tiču Ukrajine i potpisanog primirja u toj zemlji, kao i oni iz Evropske centralne banke o merama za povećanje likvidnosti.

Posledice toga su očekivana veća zainteresovanost investitora za Srbiju, istakla je Tabakovićeva za RTS i objasnila da je već na aukciji državnih hartija od vrednosti bilo izuzetno veliko interesovanje stranih investitora.

Time je guvernerka objasnila činjenicu da već dva dana imamo miran kurs dinara, niži od 119 za evro, bez ikakvih intervencija NBS.

Za razliku od stručnjaka, nadležni iz banaka nisu bili raspoloženi za razgovor na ovu temu. Uprkos našem insistiranju niko od njih nije bio spreman da nam napravi računicu kako će izgledati krediti nakon objave novog kursa. Kažu, još je rano.

(K. V.)