UVALJUJU NAM FALŠ MED: Pravog meda sve manje, tegla i do 1.500 dinara!

Poplave i česte kiše nanele su štete i pčelarima, pa tržištu preti nestašica. Saznajte kako možete da doskočite falsifikatorima meda i naučite da razlikujete prirodni od falš meda

Majske poplave koje su mnoge ostavile bez doma i nanele veliku štetu našoj zemlji, napravile su velike probleme i pčelarima. Pošto je nastradao veliki broj košnica, meda će biti veoma malo, a očekuje se da će njegova cena biti skoro duplo viša.

Preporučujemo

Osim poplava, pčelarima su problem napravile i česte kiše koje su pratile cvetanje medonosih biljaka, pa bagremovog meda skoro i da neće biti u maloprodaji, kao i lipovog.

S obzirom na to, slobodno se može reći da našoj zemlji preti nestašica meda. Primera radi, pčelari Saveza pčelarskih organizacija Srbije prošle godine su prikupili više od 3.000 tona bagremovog meda, a ove godine oko deset puta manje.

Zbog toga će i cena ovog proizvoda na našem tržištu skočiti. Tako se procenjuje da će cena prirodnog meda, koji je prošle godine koštao oko 600 dinara, ove godine skočiti na 1.200, pa čak i na 1.500 dinara. Procenjuje se i da će izvoz meda pasti, i to za oko 85 odsto.

- U majskim poplavama nastradale su 1.683 košnice, a ukupna šteta zbog uništenja pčelinjih društava i gubitka prinosa bagremovog meda iznosi više od 20 miliona evra - kaže predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

Trenutno najviše ima suncokretovog meda, ali mnogi pčelari će biti prinuđeni da prodaju sve što su proizveli, kako bi bar delimično nadoknadili svoje troškove. Tu će svoju šansu za profit verovato videti oni koji se bave proizvodnjom falsifikovanog meda.

Iako se na tržištu često može naći takva vrsta meda, postoji nekoliko načina na koje je moguće utvrditi da li je med prirodan. Po ukusu, mirisu i boji samo iskusni pčelari mogu da prepoznaju prirodni med, zato je nerealno niska cena prvi pokazatelj da je u pitanju falsifikat.

Takođe, primera radi, kada uzmete med kašičicom i polako ga presipate u posudu on teče u jednom neprekidnom mlazu, poput konca, dok sav ne isteče iz kašičice.

Drugi način je kupovati kristalizovani ili, kako je u narodu poznat, ušećereni med. Mnogi ne znaju da je to svojstvo prirodnog meda i da falsifikovani med ne može da se kristališe. Međutim, treba znati da cvetni med kristališe posle nekoliko meseci dok bagremov kristališe posle 2 ili 3 godine. Takođe, ta supstanca u tegli mora da bude kompaktna.

Kako biste bili sigurni da pazarite kvalitetan med, preporuka je da ga kupujete kod pčelara koji se time bave godinama i u koje imate poverenja.

Falsifikovani med sastoji se pretežno od kristal šećera, ali tu se mogu naći kukuruzni, kao i bombonski sirup koji se koriste u konditorskoj industriji. Svakako, u pitanju su supstance koje se ne mogu nazvati zdravim i koje ne bi trebalo ni da se nađu u medu.

Ipak, najpouzdaniji način je laboratorijska analiza koja lako otkrije koji je med "lažan". Takođe, pčelari apeluju da inspekcijske službe na vreme počnu da kontrolišu med na tržištu, kako bi potrošači bili sigurni da su pazarili prirodan med.

(M. S.)