Srpskim dobrovoljcima u Ukrajini preti do pet godina zatvora?

- Prema predlogu, za one koji organizuju odlaske zaprećena kazna bi bila od dve do 12 godina zatvora, a za pojedince koji se sami priključuju od dve do pet godina - izjavio je Rasim Ljajić govoreći o izmeni Krivičnog zakona kojom bi odlazak dobrovoljaca na strana ratišta bio krivično delo

Socijaldemokratska partija Srbije podnela je inicijativu Skupštini za izmenu Krivičnog zakona, u kojem bi se odlazak srpskih državljana, dobrovoljaca, na strana ratišta tretirao kao krivično delo jer  se njihovim delovanjem nanosi šteta državi.

Preporučujemo

Predsednik stranke i ministar u Vladi Rasim Ljajić kaže, za "Novosti", da bi se to odnosilo na sve one koji bi se priključivali stranim vojnim ili paravojnim formacijama.

- Prema predlogu, za one koji organizuju odlaske zaprećena kazna bi bila od dve do 12 godina zatvora, a za pojedince koji se sami priključuju od dve do pet godina. Spremni smo i da to bude predlog s kojim bi Vlada izašla pred Skupštinu i da se zakon usvoji na jesen - navodi Rasim Ljajić.

On smatra da bi zakon trebalo da bude što pre usvojen da bi se spasavali životi mladih, koji su vrlo često predmet manipulacija.

- Nadalje, oni koji odlaze na strana ratišta postaju veliki bezbednosni problem za zemlju kad se vrate. Takođe, ne smemo dozvoliti da se od takvih ratovanja stvori legitimno zanimanje. I, na kraju, ti ljudi prave ogromnu štetu zemlji i na bilateralnom i na multilateralnom planu  - kaže Ljajić.

Profesor beogradskog Pravnog fakuleteta Goran Ilić napominje da Ustavom svako ima pravo da se slobodno kreće, da napusti Srbiju i da se u nju vrati. Zakonom je jedino ograničeno napuštanje ukoliko se protiv nekoga vodi krivični postupak. Iako nije imao priliku da vidi predlog, Ilić ističe da je, uz sve razumevanje da država time želi da reaguje i tako spreči odlazak naših državljana, pitanje koliko će to moći da ima efekta.

- Sprečavanje odlaska u ratove u inostranstvo državljana Srbije donošenjem posebnog zakona teško je ostvarivo, jer je sloboda kretanja jedno od osnovnih ljudskih prava. Jedino ako bi nečiji odlazak kao posledicu imao krivično delo ratnog zločina. Kako dokazati nečiji razlog da ode na ratom zahvaćeno područje? Šta ako neko ide ne da bi ratovao već kao lekar da pomogne? Ili je neko, primera radi, u rezervi. Ne može se reći da je time počinio krivično delo. Država može da odredi stav prema nekom problemu, pa tako i o onom koji se odnosi na odlaske na ratom zahvaćena područja, i da pozove građane da ne odlaze na inostrana ratišta - kaže Ilić.

Proruski borci su prošle nedelje u blizini Donjecka zarobili dvojicu srpskh plaćenika koji su se mesecima borili na strani Kijeva. Oni su zatim preko Rostova prebačeni u Moskvi gde ih trenutno ispituju ruski obaveštajci, prenosi "Informer".

Od ukupno 80 Srba koji se bore u Ukrajini, 50 ratuje na strani kijevskog režima.

- Oni su mesečno plaćeni 6.500 dolara! Do Ukrajine dolaze preko Poljske i skoro su svi na ratište otišli preko jedne posredničke agencije koju drže američki ratni veterani! Svi "psi rsata" ratuju u ukrajinskim uniformama i imaju ugovore prema kojima se u slučaju pogibije zarađeni novac isplaćuje njihovim porodicama, a oni se sahranjuju kao N. N. lica - kaže sagovornik iz vrha bezbednosnih službi.

(Telegraf.rs)